U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Radovan Zindović, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1273/19 od 21.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 02.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1273/19 od 21.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 591/18 od 11.12.2018.godine usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji isplati iznos od 890.031,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev počev od 01.01.2016. godine do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 33.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1273/19 od 21.10.2019. godine preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji isplati iznos od 890.031,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2016. godine do isplate i da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 33.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 11.250,00 dinara i troškove žalbenog postupka u iznosu od 22.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), i odlučio da revizija tužilje nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod poslodavca AD „Aleksa Šantić“ na radnom mestu „...“ u RJ Direkcija - ...sektor. Poslodavac tužilje je sproveo anketu na osnovu koje je sačinjen Program rešavanja viška zaposlenih 14.09.2015. godine. Tužilja se opredelila za opciju 1 –otpremninu u visini dinarske protivvrednosti od 200 evra po godini staža i uneta je u predlog Programa, kao i iznos predviđene otpremnine od 890.031,30 dinara. Na Program rešavanja viška zaposlenih, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja istaklo je primedbe. Poslodavac tužilje je postupio u skladu sa uputstvima Ministarstva i iz opcije 1 izostavio sva lica koja su imala ispunjen jedan od uslova za ostvarivanje penzije. Nakon otklanjanja nedostataka iz ove verzije i dostavljanja treće verzije Programa, Ministarstvo je odobrilo Program i sredstva za socijalni program lica proglašenih za tehnološki višak. Tužilja je ostala na radnom mestu na kojem je i ranije radila, dok su ostala lica koja su imala uslove za penziju, penziju i ostvarila. Tužilja se obraćala Zaštitniku građana, koji je Odlukom od 15.04.2016. godine utvrdio da je Ministarstvo u postupku sprovođenja Programa rešavanja viška zaposlenih u subjektima privatizacije načinilo propuste u radu na uštrb dobre uprave, a na štetu ostvarivanja prava i pravnih interesa tužilje. Tužilja je u momentu kad je donet Program rešavanja viška zaposlenih ostvarivala uslove za prevremenu starosnu penziju.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da je osnovan zahtev tužilje za naknadu štete koju joj je ministarstvo svojim postupanjem prouzrokovalo.

Drugostepeni sud ne prihvata zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva na kojem je zasnovana prvostepena odluka. Prema oceni drugostepenog suda činjenica da je Ministarstvo sugerisalo poslodavcu tužilje da Program nije utvrđen u skladu sa odlukom Vlade RS i da je neophodno izvršiti korekciju, ne predstavlja nezakonit i nepravilan rad državnog organa tuženog u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima. Prema stanovištu drugostepenog suda u situaciji kada je poslodavac tužilji Programom, pre izmena i saglasnosti Ministarstva, a na osnovu sprovedene ankete i opredeljenja tužilje za opciju 1, utvrdio pravo koje je povoljnije od onog koje je propisano Programom Vlade RS, radi se o odnosu tužilje i poslodavca, a ne tužilje i tužene.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava odbio tužbeni zahtev.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada materijalne štete, za koju tužilja tvrdi da je pretrpela nezakonitim radnjama organa tužene, nadležnog ministarstva.

Kada se radi o osnovu odgovornosti za štetu u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, pravno lice će biti odgovorno samo ako se utvrdi da je šteta posledica nezakonitog i nepravilnog rada njegovog organa, što podrazumeva postupanje suprotno zakonu i pravilima postupka za rad tog organa. Uslov za odgovornost tuženog za štetu koju trpi tužilja jeste protivpravnost radnje tuženog, odnosno organa za čiji rad odgovara, i uzročno posledična veza između te radnje i konkretne štetne posledice. Tužilja smatra da trpi štetu u vidu izmakle koristi, i to iznosa koji bi ostvarila na ime otpremnine da je u skladu sa Programom rešavanja viška zaposlenih kod poslodavca tužilje AD „Aleksa Šantić“ ostvarila pravo na otpremninu u visini dinarske protivvrednosti od po 200 evra po godini radnog staža, kao zaposleni koji ispunjava uslov za prevremenu penziju. Smatra da je ova korist izostala zato što je organ tužene neosnovano sugerisao poslodavcu tužilje da izmeni svoj program rešavanja viška zaposlenih, na način da u konačnom ishodu tužilja nije ostvarila pravo na otpremninu.

Odlukom o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015. godinu, Vlada RS je utvrdila Program za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015. godinu („Službeni glasnik RS“ br. 9/15 … 109/15), za čije sprovođenje je nadležno ministarstvo za poslove rada i zapošljavanja, kojom su određeni i izvori i način odobravanja sredstava za rešavanje viška zaposlenih u određenim subjektima, koji su dužni da utvrde i dostave program nadležnom ministarstvu i da po prenosu sredstava po odobrenom programu izvrše obaveze iz odobrenog programa, i o tome dostave izveštaj ministarstvu. Program rešavanja viška zaposlenih odobrava nadležno ministarstvo. Odlukom je predviđeno da subjekti privatizacije koji ne mogu da obezbede sredstva za rešavanje viška zaposlenih iz sopstvenih izvora, mogu ostvariti pravo na obezbeđivanje sredstava iz budžeta Republike Srbije u skladu sa tom odlukom. Zaposleni koji je utvrđen kao višak u 2015. godine može dobrovoljno da se opredeli i za jednu od opcija koje podrazumevaju isplatu otpremnine. Za subjekte privatizacije nad kojima treba biti pokrenut stečaj u skladu sa Akcionim planom, kao i u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom kod kojih se radnopravni status svih zaposlenih rešava kroz Program, mogu se obezbediti u određenoj visini sredstva u budžetu Republike Srbije za isplatu otpremnine pri odlasku penziju, za zaposlene koji ispunjavaju jedan od uslova za ostvarivanje prava na penziju u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Iz navedenih odredaba, da ministarstvo nadležno za poslove rada i zapošljavanje odobrava Program rešavanja viška zaposlenih i da se za te namene pod određenim uslovima u budžetu Republike Srbije mogu obezbediti sredstva, proizilazi da nema protivpravnosti u radnjama organa tužene, kada radi davanja saglasnosti na Program rešavanja viška zaposlenih i obezbeđivanja sredstava u budžetu za namene rešavanja radnopravnog statusa zaposlenih u skladu sa Programom, poslodavcu daje sugestije u izradi Programa. Drugo, radi se o ostvarivanju nadležnosti organa tužene u odnosu na poslodavce subjekte privatizacije, a ne u odnosu na zaposlene neposredno, pa ni u odnosu na tužilju. Akti organa tužene ne proizvode neposredno pravno dejstvo na prava tužilje, već na donošenje akata poslodavca u subjektu privatizacije i njegovo pravo na sredstva iz budžeta Republike Srbije po zahtevu za obezbeđenje tih sredstava. Poslodavac je bio u odnosu sa tuženim u pogledu uslova za ostvarivanje sredstava iz budžeta, što nije od značaja za postvarivanje prava tužilje kao zaposlene, bez obzira na utvrđenje zaštitnika građana. Iz toga proizilazi zaključak da sugestije, ili primedbe oragana tužene Programu rešavanja viška zaposlenih kod poslodavca tužilje nisu u uzročno posledičnoj vezi sa ostvarivanjem, niti izostankom ostvarivanja prava tužilje kod poslodavca, radnopravne prirode. Dakle, zaključak je da nema protivpravnosti u radnjama organa tužene, ali pre svega da radnje organa tužene nisu u uzročno posledičnoj vezi sa ostvarivanjem prava tužilje iz radnopravnog odnosa kod poslodavca, subjekta privatizacije.

Pored toga, ovde se radi o ostvarivanju prava iz radnog odnosa za koje odgovara poslodavac. Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005… i 75/2014), koji je bio na snazi u vreme donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih kod tužiljinog poslodavca, predviđena su prava zaposlenog u slučaju postojanja viška zaposlenih zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, pa i pravo na otpremninu za slučaj prestanka radnog odnosa. Ta prava zaposleni ostvaruje kod poslodavca. Stoga, izostanak prava u konkretnom slučaju, kao posledica eventualne pogrešne primene materijalnog prava, može uzrokovati obavezu poslodavca na naknadu štete. Zaključak je da bi za ispunjenje tužbenog zahteva mogao biti pasivno legitimisan jedino poslodavac tužilje. Stoga je pravilan zaključak drugostepenog suda da se radi o odnosu tužilje i poslodavca, a ne tužilje i tužene.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić