Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Jasmine Simović i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Matarugić advokat iz ..., protiv tuženog „Raiffeisen Bank“ a.d. Beograd, radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2739/22 od 23.09.2022. godine, u sednici održanoj 03.09.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2739/22 od 23.09.2022. godine i presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 297/17 od 03.03.2022. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2739/22 od 23.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 297/17 od 03.03.2022. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj ... od 03.03.2017. godine kao nezakonito i tuženi obaveže da tužiocu za period mart 2017. – april 2021. godine isplati navedene iznose naknade štete zbog izgubljene zarade, kao i da za tužioca uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, i tužilac obavezan da tuženom naknadi parnične troškove od 7.910,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbi članova 441. i 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija osnovana, pošto zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu utvrđene sve bitne činjenice.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu zaposlenom kod tuženog na radnom mestu višeg saradnika za rešavanje problematičnih plasmana, otkazan je spornim rešenjem od 03.03.2017. godine ugovor o radu zbog povrede radne obaveze i radne discipline predviđenih Pravilnikom o radu tuženog (član 140. stav 1. tačke 1, 3, 12. i 22. i član 141. stav 1. tačka 16.), iz razloga što je izvršio radnje koje su opisane u četiri tačke. Utvrđeno je da radnje tužioca opisane u tačkama 1, 2. i 4. spornog rešenja ne predstavljaju povrede radne obaveze i radne discipline i razlog za otkaz ugovora o radu, ali da je tužilac izvršio povredu radne obaveze izvršenjem radnji opisanih u tački 3. U pitanju su radnje tužioca u predmetu „Grkinja“ d.o.o. Gadžin Han. Navodi se da je tužilac, uz analizu kompletne situacije i navođenje da je klijent dugo u blokadi i da nema imovinu (a ni „Zvezda“ kao jemac), neposrednom rukovodiocu uputio email 29.09.2016. godine kojim je predložio otpis potraživanja dužnika. Budući da je predložena suma za otpisivanje bila visoka, rukovodilac odeljenja za rešavanje plasmana sa povećanim rizikom i pravnu podršku je 04.10.2016. godine tužiocu uputio email o ispitivanju dodatnih mogućnosti za naplatu kolaterala, ali bez povratne informacije od strane tužioca. Koleginica BB je 07.02.2017. godine preuzela izvršni postupak protiv klijenta „Grkinja“ i naknadnom proverom utvrdila da klijent ima imovinu u isključivoj svojini na kojoj nije ni pokušana naplata, a o postojanju iste imovine tužilac je bio upoznat kroz zaključak Privrednog suda u Nišu od 26.05.2015. godine, u kome je navedeno da banka „Banca Intesa“ sprovodi izvršenje. Navedena svojina dužnika datira još iz 2010. godine. Dodatno, tužilac je 05.06.2015. godine uputio podnesak Privrednom sudu u Nišu, koji je suprotno pravilima poslovanja banke i postojećoj proceduri „Fore eyes rrinciple“ samo on potpisao. Sadržina tog podneska je relevantna, imajući u vidu da predmetni zaključak suda od 26.05.2015. godine ukazuje na pokrenuti postupak izvršenja, odnosno naplate prema izvršnom dužniku, dok se tužilac obratio neposrednom rukovodiocu sa predlogom za otpis duga klijentu, uprkos činjenici da izvršni dužnik poseduje imovinu koja može biti predmet izvršenja tuženog. Na taj način tužilac je učinio povredu iz odredbi člana 140. stav 1. tačka 1. i 22. Pravilnika o radu, koje se odnose na neizvršavanje ili nesavesno i nemarno vršenja radnih obaveza i nepridržavanje i kršenje opštih akata i procedure banke, a posebno procedure za sprečavanje pranja novca i pratećih akata vezanih za sprečavanje pranja novca. Nadalje, činjenično je utvrđeno da je tuženi tužioca na osnovu rešenja od 02.12.2016. godine udaljio sa rada, da je tužilac 23.02.2017. godine primio upozorenje o postojanju otkaznog razloga na koje se izjasnio i 03.03.2017. godine rešenje o otkazu ugovora o radu, pa da je podnošenjem tužbe u ovoj parnici 28.04.2017. godine blagovremeno zatražio sudsku zaštitu.

Na osnovu izjave BB zaposlene kod tuženog, saslušane u svojstvu svedoka, prvostepeni sud utvrđuje činjenice i izvodi zaključak o postojanju povrede radne obaveze, a drugostepeni sud, obrazlažući neosnovanost žalbenih navoda, prihvata stanovište prvostepenog suda da je tužilac postupio suprotno proceduri propisanoj Pravilnikom u predmetu „Grkinja“ d.o.o. Gadžin Han, jer je u navedenom predmetu za analizu kompletne situacije i navođenja da je klijent u blokadi i da nema imovinu, a ni „Zvezda“ kao jemac, neposrednom rukovodiocu uputio email 29.09.2016. godine kojim je predložio otpis potraživanja dužnika, iako je znao da dužnik poseduje imovinu na kojoj se može sprovesti izvršenje. Imovinu čini jedna parcela sa tri nelegalna objekta u postupku legalizacije i još jedna parcela gde dužnik ima idealni udeo, a u pitanju je imovina dužnika bez hipoteke.

Drugostepeni sud, prihvatajući kao pravilne razloge na kojima je zasnovana prvostepena presuda, dodaje i da je u predmetu „Grkinja“ d.o.o. tužilac izvršio otpis duga, iako je znao da postoji imovina izvršnog dužnika iz koje je tuženi mogao da se naplati, koje povrede radne obaveze je učinio svesno, s obzirom da su mu bili poznati procedura i obaveze propisane Pravilnikom, a 05.06.2015. godine tužilac je potpisao podnesak bez poštovanja principa „četiri oka“, o čemu nije obavestio neposrednog rukovodioca, na koji način je postupio umišljajno i bio svestan posledica.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom ukazuje da su zbog pogrešne primene materijalnog prava bitne činjenice nepotpuno utvrđene, zbog čega se ne može ispitati pravilnost zaključka da je tuženi zakonito sproveo postupak otkazivanja ugovora o radu i da je utvrđenim radnjama tužilac počinio povredu radne obaveze, odnosno radne discipline koje su navedene u spornom rešenju.

Prema Zakonu o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 13/17), koji se primenjivao u vreme donošenja spornog rešenja, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, odnosno učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (član 179. stav 2. tačke 1. i 5.); poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (član 179. stav 3. tačka 8.); poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3. ovog zakona zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostovi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (član 180. stav 1.); u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (član 180. stav 2.); otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 1. tačka 1. i stav 2. i 3. ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza (član 184. stav 1.).

Iz navedenih zakonskih odredbi nesumnjivo sledi da je za zakonitost postupka otkazivanja ugovora o radu neophodno da upozorenje o postojanju otkaznog razloga, osim činjeničnog opisa radnje i navođenja pravnog osnova, sadrži i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz. Ovakvim upozorenjem zaposlenom se omogućuje da se izjasni o sadržini činjenica, kao i dokaza koji potvrđuju te činjenice, a na osnovu kojih se tereti za povredu radne obaveze, onosno radne discipline.

Spisima je priloženo pismeno izjašnjenje tužioca na upozorenje koje mu je uručeno 23.02.2017. godine, iz koje isprave proizlazi da je tužilac prigovorio da upozorenje nema zakonom predviđene elemente, ukazujući da mu je upozorenje dostavljeno bez priloga i omogućavanja uvida u dokumentaciju. Kada je utvrđeno da je tužilac udaljen sa rada rešenjem od 02.12.2016. godine, propušteno je da se razjasni da li je prigovor tužioca vezan za dokaze bio osnovan, odnosno da li je, kada i u koje isprave tužiocu omogućen uvid. Imajući u vidu utvrđenje vezano za radnje koje čine povredu radne obaveze, tužiocu je zbog primedbi iznetih u izjašnjenju morao biti omogućen uvid u dokaze o postojanju imovine dužnika na kojoj on nije pokušao namirenje potraživanja, a koja je po navodima u upozorenju bila upisana u javnoj knjizi još 2010. godine. Ovu imovinu tuženi vezuje za zaključak Privrednog suda u Nišu IV 2527/2014 od 26.05.2015. godine, pa je ostalo nerazjašnjeno da li je tačna tvrdnja tužioca da je u vreme kada je iniciran postupak otkazivanja ugovora o radu imovina navedena u tom zaključku već bila prodata i tuženi prodajom te imovine namirio deo potraživanja. S tim u vezi, kada je utvrđeno da je tužilac predložio otpis duga klijentu „Grkinja“ 29.09.2016. godine, a da se podneskom od 05.06.2015. godine izjasnio na zaključak Privrednog suda u Nišu od 26.05.2015. godine, izostali su razlozi zbog kojih je ocenjen kao neosnovan prigovor zastarelosti otkazivanja ugovora o radu u vezi radnje povrede procedure „četiri oka“, u postupku koji je započeo dostavljanjem upozorenja o postojanju otkaznog razloga 23.02.2017. godine.

Osnovano se revizijom ukazuje da je ostalo nerazjašnjeno i da li je nepokretna imovina dužnika za koju je svedok BB potvrdila da se na njoj može sprovesti izvršenje, a da to tužilac nije ni pokušao, nepokretna imovina iz zaključka Privrednog suda u Nišu IV 2527/2014 od 26.05.2015. godine ili ne, pa s tim u vezi nedostaje i zaključak da li je radnja povrede radne obaveze koja je utvrđena u sudskom postupku identična radnji navedenoj u tački 3. spornog rešenja, odnosno opisanoj radnji koja je tužiocu stavljena na teret upozorenjem od 23.02.2017. godine.

Revizijom se osnovano ukazuje i da je prvostepeni sud propustio da utvrdi da li je i na koji način tuženi upoznao tužioca sa sadržinom Pravilnika o radu, a imajući u vidu da je pobijanim rešenjem kao razlog za otkaz navedena povreda radne obaveze predviđena članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu (povreda radne obaveze utvrđena opštim aktom, odnosno ugovorom o radu) .

Pošto u ponovljenom postupku razjasni sve navedene činjenice na koje je ukazano, prvostepeni sud će biti u prilici da donese na zakonu zasnovanu odluku o zahtevu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i naknadi štete, kao i o troškovima celog postupka.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković