U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloje Đurović, advokat iz ..., protiv tuženog GP „Napred“ AD Beograd, Novi Beograd, čiji je punomoćnik Igor Simić, advokat iz ..., ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3881/17 od 01.06.2018. godine, u sednici održanoj 22.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3881/17 od 01.06.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 4275/13 od 12.05.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev tužilje i poništeno, kao nezakonito rešenje tuženog pod brojem 2326 od 11.05.2009. godine, kojim je tužilji prestao radni odnos kod tuženog. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova postupka plati 180.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3881/17 od 01.06.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postuka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog bila zaposlena na neodređeno vreme. Rešenjem tuženog od 11.05.2009. godine tužilji, zaposlenoj na poslovima ... u organizacionoj celini Sektor za ..., prestao je radni odnos kod tuženog, zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na kojima je radila, uz isplatu otpremnine u visini od 448.500,00 dinara. U obrazloženju rešenja je navedeno da je zbog smanjenja obima posla i nedovoljne uposlenosti proizvodnih kapaciteta kod tuženog prestala potreba za radom tužilje i da tuženi nije bio u mogućnosti da tužilju rasporedi na druge poslove, niti da joj obezbedi ni jedno pravo u skladu sa zakonom i opštim aktima. Upravni odbor tuženog je u cilju sprovođenja racionalizacije i dimenzionisanja broja zaposlenih u skladu sa smanjenim obimom posla i postojećom uposlenošću proizvodnih kapaciteta, na sednici održanoj 05.05.2009. godine doneo odluku, koja je zavedena kod tuženog 06.05.2009. godine pod br. 2209, kojom je odlučeno da se pristupi utvrđivanju viška zaposlenih u organizacionim celinama: „Sektor za pravne, kadrovske i opšte poslove“, „Sektor za finansijsko-računovodstvene i komercijalne poslove“, „Sektor za strateški inženjering“ i „Sektor za operativni inžinjering“; da prestaje potreba za radom zaposlenih prema spisku u prilogu ove Odluke, zaključno sa brojem 29; da se za iskazani broj viška zaposlenih ne sačinjava i ne donosi Program rešavanja viška zaposlenih. Na spisku zaposlenih koji su tehnološki višak, koji je u prilogu navedene Odluke, tužilja je pod rednim brojem 8, a u odgovarajućoj koloni je uneto da joj prestaje radni odnos sa 11.05.2009. godine. Direktora tuženog je Odlukom o izmeni i dopuni Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova od 01.04.2008. godine – poglavlje Sistematizacija poslova, koja je zavedena kod tuženog 07.05.2009. godine pod brojem 2250, promenio Pravilnik i u grupi poslova Sektora za operativni inženjering i to u Službi upravljanja projektima, tako što je smanjen broj izvršilaca na radnom mestu šef gradilišta i umesto 16 izvršilaca utvrđeno je 7 izvršilaca, dok su ostali uslovi u pogledu potrebne stručne spreme i potrebnog radnog iskustva ostali nepromenjeni i u Službi za tehnologiju građenja tako što je ukinuto radno mesto tehnolog saradnik, a konstatovano je da se odluka primenjuje počev od 30.04.2009. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05, 61/05) i člana 83. stav 1. tačka 9. Kolektivnog ugovora tuženog poništili, kao nezakonito rešenje tuženog od 06.05.2009. godine.

Članom 179. stavom 1. tačkom 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Isto to propisano je i članom 83. Kolektivnog ugovora tuženog.

Tužilji je rešenjem od 11.05.2009. godine otkazan ugovor o radu primenom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, člana 83. Kolektivnog ugovora tuženog i Odluke Upravnog odbora tuženog od 06.05.2009. godine, zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na kojima je radila. Kod utvrđenog, da je Odluka Upravnog odbora tuženog od 06.05.2009. godine, na osnovu koje je doneto sporno rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji, doneta pre nego što je direktor tuženog doneo Odluku o izmeni i dopuni Pravnilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je sporno rešenje tuženog nezakonito, jer je tužilja proglašena tehnološkim viškom iako još nije stupila na pravnu snagu Odluka direktora tuženog o izmeni i dopuni Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova, kojom je smanjen broj zaposlenih u sektoru u kome je tužilja radila. Stim u vezi, pravilno su nižestepeni sudovi cenili činjenicu da je u Odluci direktora tuženog, koja je kod tuženog zavedena 07.05.2009. godine pod brojem 2250, navedeno da je Odluka doneta 01.04.2008. godine i da je u Odluci konstatovano da se primenjuje počev od 30.04.2009. godine i pravilno zaključili da je od uticaja datum kada je Odluka zavedena kod tuženog, a ne datum kada je u Odluci navedeno da je doneta i od kada se primenjuje i da se ta Odluka ne može retroaktivno primeniti, već da se ista može primeniti danom stupanja na pravnu snagu, a eventualno da se od tog dana odloži njeno primenjivanje, s obzirom da tuženi nije dokazao suprotno.

Saglasno navedenom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužilji nezakonito prestao radni odnos kod tuženog, pa su stoga neosnovani navodi revizije tuženog da je postupak koji je prethodio donošenju spornog rešenja sproveden u skladu sa Zakonom o radu i Kolektivnim ugovorom tuženog i da tuženi nije povredio ni jednu odredbu Zakona o radu i Kolektivnog ugovora, odnosno da u ovom slučaju nije bilo nikakve povrede prava tužilje.

Navodi revizije koji upućuju na pogrešno i nepotupno utvrđeno činjenično stanje, nisu posebno razmatrani, budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog, a istovremeno ne dovode u sumnju pravilnost donete odluke i primene materijalnog prava.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio koa izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić