Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Zlatković, advokat iz ..., protiv tuženih 1. Osnovna škola „Ibrahim Kelmendi“ Preševo i 2. Opština Preševo, koga zastupa Opštinsko pravobranilaštvo, Preševo, radi poništaja sporazuma o preuzimanju zaposlenog, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž1 27/18 od 05.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 05.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž1 27/18 od 05.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenim rešenjem Osnovnog suda u Bujanovcu P1 88/17 od 23.08.2017. godine, u stavu prvom izreke, odbačena je tužba kojom je traženo da se poništi kao nezakonit Sporazum o preuzimanju zaposlenog br. .. od 24.09.2014. godine, zaključen između tuženih, za zaposlenog BB iz ... i da se obaveže tuženi prvog reda da javno oglasi slobodno radno mesto za profesora ... jezika i književnosti. U stavu drugom izreke obavezan je tužilac da tuženom prvog reda naknadi troškove parničnog postupka.

Rešenjem Višeg suda u Vranju Gž1 27/18 od 05.03.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena odluka je potvrđena.

Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nije dozvoljena.

Prema stanju u spisu, predmet tužbenog zahteva je poništaj sporazuma kojim se treće lice preuzima na rad kod tuženog prvog reda, na radno mesto profesor ... jezika i književnosti, a koje poslove je tužilac obavljao pre korišćenja porodiljskog odsustva 2014. godine u položaju zaposlenog na određeno vreme. Tužbu obrazlaže tvrdnjama da joj je povređeno pravo na zasnivanje radnog odnosa kod tuženog prvog reda, kome je podnosila zahtev za zaključenje ugovora o radu na neodređeno vreme i koji je bio dužan da oglasi konkurs za prijem u radni odnos za navedeno radno mesto na neodređeno vreme. Nižestepeni sudovi izvode zaključak da je tužba podneta po isteku roka za zaštitu prava iz radnog odnosa, propisanog članom 195. Zakona o radu, pa je sa tog razloga odbačena, kao neblagovremena.

Članom 420. Zakona o parničnom postupku propisano je kada se može izjaviti revizija protiv pravnosnažnog rešenja. Izuzev situacija u kojima je dozvoljenost revizija protiv pojedinih rešenja izričito predviđena, važi pravilo da je revizija protiv drugostepenog rešenja dozvoljena u sporovima u kojima bi bila dozvoljena protiv pravnosnažne presude. Stoga, kao merodavan kriterijum za dozvoljenost revizije protiv pravnosnažnog rešenja uzima se kriterijum koji je merodavan za pravnosnažnu presudu. Pri tom, revizija u ovom radnom sporu nije dozvoljena po članu 441. Zakona o parničnom postupku, jer parnica nije povodom zasnivanja, postojanja ili prestanka radnog odnosa. Iz izloženog proizlazi da je kod utvrđivanja dozvoljenosti revizije protiv pobijanog rešenja merodavna vrednost predmeta spora, shodno članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Po ovoj odredbi, u imovinskopravnim sporovima, kakvu prirodu ima predmetni spor, cenzus za izjavljivanje revizije iznosi 40.000,00 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u predmetnom sporu podneta je dana 07.05.2019. godine, a vrednost predmeta spora u tužbi nije naznačena, niti je sud za potrebe utvrđivanja taksene osnovice utvrdio ovu vrednost (u spisu predmeta ne postoji opomena/nalog/upozorenje za plaćanje bilo koje sudske takse). Stoga, može se zaključiti da vrednost predmeta spora nije određena, niti je odrediva preko utvrđene vrednosti sudskih taksi.

Član 28. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ br. 28/94... 95/18) propisuje da ako se po odredbama iz članova od 22. do 27. tog zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora, kao vrednost se uzima iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora.

Navedena odredba zakona se primenjuje u sporovima u kojima je vrednost predmeta spora, shodno visini tužbenog zahteva, neodrediva. Ovaj kriterijum utvrđivanja vrednosti predmeta spora prihvata i revizijski sud prilikom ocene dozvoljenosti revizije sa aspekta propisanog cenzusa. Sledi da je vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju odrediva i iznosi 15.000,00 dinara, što na dan podnošenja tužbe prema srednjem kursu NBS iznosi 127,15 evra.

Imajući u vidu da u ovom sporu iz radnog odnosa, koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku, već na potraživanje u novcu, vrednost pobijenog dela presude ne prelazi revizijski cenzus, to izjavljena revizija nije dozvoljena.

Tužilac se u reviziji nije pozivao na član 404. Zakona o parničnom postupku, niti je u sadržini predlagao da se o njegovoj reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj (posebna revizija).

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić