Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). U drugom stavu istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana. Predmet odlučivanja u ovoj pravnoj stvari je naknada štete izgubljene zarade – neisplaćene stimulacije za period od 26.08.2020. godine do 01.02.2023. godine (period kada tužilac zbog prestanka radnog odnosa nije bio na radu). U konkretnom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse (razlog na kome tužilac zasniva posebnu reviziju), jer pobijana presuda ne odstupa od sudske prakse – odluka ovog suda donetih u sličnoj činjeničnopravnoj situaciji o tome da zaposleni ima pravo na naknadu štete u vidu neisplaćene stimulacije, pod uslovom da je bio na radu i da je ostvario rezultate rada. Tužilac ne dostavlja pravnosnažne sudske odluke kojima je eventualno odlučeno na drugačiji način u odnosu na odluku u ovoj pravnoj stvari. Ne postoji potreba ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za novim tumačenjem prava.

Shodno iznetom, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3. ZPP).

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 21.03.2023. godine. Vrednost spora u tužbi je opredeljena na 300.000,00 dinara, pa kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to proizlazi da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković