U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Obradović, advokat iz ..., protiv tuženog Društva sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i trgovinu polimernih materijala „REHAU“ Beograd, čiji je punomoćnik Nikola Janković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, vraćanja na rad i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2558/22 od 06.10.2022. godine, u sednici održanoj 05.06.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2558/22 od 06.10.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 751/17 od 02.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj ..-12 od 18.12.2012. godine doneto od strane tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete isplati za period od decembra 2012. godine do januara 2021. godine pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao u sadržini tog stava. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od decembra 2012. godine do januara 2021. godine. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 224.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2558/22 od 06.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima radnika u organizacionoj jedinici skladište. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova od 19.11.2012. godine, ukinuta je organizaciona jedinica skladište. Tuženi je 27.11.2012. godine doneo Odluku o prestanku potrebe za obavljanjem poslova – višak zaposlenih, kojom je utvrđeno da je prestala potreba za obavljanjem poslova u organzacionoj jedinici skladište, rukovodioca i radnika u skladištu, koji se u potpunosti ukidaju i brišu. Radi rešavanja pitanja zaposlenih čiji se poslovi ukidaju, tuženi je zaključio ugovor sa „Gebruder Weiss“ DOO o pružanju usluga za poslove magacina i logistike, da će se zaposlenima na poslovima radnika u skladištu koja se ukidaju ponuditi kao mera zapošljavanja viška zaposlenih rad kod drugog poslodavca „Gebruder Weiss“ DOO i to između ostalih i tužiocu koji će kod novog poslodavca takođe obavljati poslove radnika u skladištu. Tužiocu 27.11.2012. godine dostavljena ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu sa obrazloženjem razloga za ponudu uz ostavljanje roka za izjašnjenje o ponudi i pravne posledice odbijanja. Tužiocu je dostavljen i aneks ugovora o radu od 27.11.2012. godine prema kome će tužilac zaključiti ugovor o radu na neodređeno vreme za obavljanje poslova radnika kod „Gebruder Weiss“ DOO, kao i predlog ugovora o radu po kome će zaposleni kod tog poslodavca obavljati poslove magacionera. Tužilac je odbio zaključenje ugovora o radu na neodređeno vreme kod „Gebruder Weiss“ DOO iz razloga što bi na taj način njegova zarada bila smanjena. Rešenjem tuženog od 18.12.2012. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu odredbe člana 179. stav 1. tačka 7. Zakona o radu iz razloga što je zaposleni, za čijim je radom prestala potreba kod poslodavca odbio ponudu poslodavca da zaključi aneks ugovora o radu kojim se menjaju ugovoreni uslovi rada i nudi rad kod drugog poslodavca. Visina izgubljene zarade koju bi tužilac ostvario da je ostao na radu kod tuženog utvrđena je ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko- finansijske struke.

Polazeći od ovako utvđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev nalazeći da je osporeno rešenje doneto u skladu sa članom 179. stav 1. tačka 7. Zakona o radu koji se odnosi otkaz ugovora o radu zbog odbijanja zaposlenog da zaključi aneks ugovora o radu. Tuženi je prilikom otkaza ugovora o radu tužiocu i prethodno u postupku izmene ugovorenih uslova rada u svemu ispoštovao zakonske odredbe. Obezbeđivanjem zaključivanja ugovora o radu na neodređeno vreme na istim poslovima na kojima je tužilac radio kod tuženog do ukidanja radnog mesta tuženi je tužiocu obezbedio prava iz člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu - rad kod drugog poslodavca. Kako je s tim u vezi tuženi ponudio tužiocu izmenu ugovorenih uslova rada koju on nije prihvatio stekli su se razlozi za otkaz ugovora o radu zbog odbijanja da zaključi aneks ugovor o radu. Kod izloženog, tužilac nema ni pravo na vraćanje na rad i na naknadu štete u visini izgubljene zarade.

Po oceni Vrhovnog suda, odluke nižestepenih sudova zasnovane su na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Članom 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05, 61/05) koji je važio u vreme otkaza ugovora o radu, propisano je da program naročito sadrži mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i druge mere.

Članom 171. stav 1. tačka 4. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. tačka 5. ovog zakona.

Članom 172. stav 1, 2. i 3. Zakona o radu propisano je da je uz ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu poslodavac dužan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude. Zaposleni je dužan da se izjasni o ponudi za zaključivanje aneksa ugovora o radu u roku koji odredi poslodavac, a koji ne može biti kraći od osam radnih dana. Smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zaključenje aneksa ugovora ako se ne izjasni u roku iz stava dva ovog člana.

Članom 179. stav 1. tačka 7 Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to: ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tačka 1. – 4. ovog Zakona, a tačkom 9. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Imajući u vidu navedene odredbe poslodavac koji u postupku rešavanja viška zaposlenih zaposlenom višku obezbedi meru zapošljavanja rad kod drugog poslodavca, ovlašćen je da s tim u vezi tom zaposlenom ponudi izmenu ugovorenih uslova rada iz člana 171. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, pod uslovima iz člana 172. Zakona o radu. U slučaju da zaposleni odbije da zaključi aneks ugovora o radu, kao u konkretnom slučaju tužilac stiču se uslovi za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 1. tačka 7. Zakona o radu.

Naime, kada poslodavac zbog prestanka potrebe za radom umesto da zaposlenog proglasi viškom (što je krajnja mera koju poslodavac primenjuje kad ne može da obezbedi nijedu od zakonom propisanih mera zapošljavanja), ima mogućnost da kao meru zapošljavanja zaposlenog uputi na rad kod drugog poslodavca, na odgovarajući posao, kao u konkretnom slučaju, primenjuju se pravila o izmeni ugovorenih uslova rada iz člana 171. stav 1. tačka 1. u vezi člana 172. Zakona o radu, a ne pravila koja se odnose na utvrđivanje viška zaposlenih. Kod navedenog, polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja tuženi nije bio dužan da primeni odredbu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, pa su, pravilno nižestepeni sudovi, suprotno navodima revizije zaključili da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu doneto na osnovu člana 179. stav 1. tačka 7 Zakona o radu zakonito.

Kod izloženog neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Kako je odbijen tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja, pravilno je odbijen kao akcesorni zahtev za vraćanje na rad i zahtev za naknadu štete u smislu člana 191. Zakona o radu.

Navodima koji se odnose na program rešavanja viška zaposlenih i s tim u vezi na mere za zapošljavanje tužilac u reviziji ponavlja navode isticane u žalbi protiv prvostepene presude koji su pravilno ocenjeni kao neosnovani u obrazloženju pobijane presude iz razloga koje prihvata i Vrhovni sud.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković