.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 658/2022
28.09.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jasmina Antonijević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Mediana“ Niš, čiji je punomoćnik Dragan Jovanović, advokat iz ..., radi isplate razlike zarade i naknade za korišćenje godišnjeg odmora, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3188/21 od 08.12.2021. godine, u sednici održanoj 28.09.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE, odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3188/21 od 08.12.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3188/21 od 08.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2294/2019 od 02.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu na ime razlike zbog manje isplaćene zarade za period od 01.06.2014. godine do 31.08.2015. godine, isplati 155.728,24 dinara i to u pojedinačno opredeljenim novčanim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade za korišćenje godišnjeg odmora za mesec jun 2104. godine isplati 1.363,96 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.07.2014. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da izvrši obračun i uplatu svih vrsta poreza i doprinosa za socijalno osiguranje nadležnim fondovima i Republičkom fondu PIO za period od 01.06.2014. godine do 01.09.2015. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati 81.977,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3188/21 od 08.12.2021. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužiioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom, je isplata razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za period od juna 2014. godine do avgusta 2015. godine i isplata naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora za 2014. godinu. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u predmetima u kojima je odlučivano o tužbenim zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim osnovom. Ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu u sličnim situacijama, ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Imajući u vidu navedeno, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnoravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 404 stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP, pa je utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Članom 441. ZPP je propisano, da je, revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Članom 403. stav 3. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 27.06.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 157.092,20 dinara, koji iznos prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tužioca nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
