Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, sa predlogom kao u odgovoru.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu člana 408. u vezi s članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23) pa je našao da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na poslovima ... i prilikom povratka 13.10.2013. godine sa radnog mesta u jami ka sedištu tuženog u Krivoj Feji, vozilom za prevoz radnika došlo je do sletanja kamiona u duboku provaliju usled čega je tužilac zadobio teške telesne povrede, u vezi s čim je tuženi sačinio izveštaj o povredi tužioca na radu. Na okolnost kvalifikacije zadobijenih povreda, pretrpljenih fizičkih bolova, straha i umanjenja životne aktivnosti izveden je dokaz veštačenjem od strane veštaka medicinske struke – neuropsihijatra, hirurga i ortopeda. Na osnovu usaglašenog nalaza navedenih veštaka medicinske struke utvrđeno je da je tužilac zbog zadobijenih povreda trpeo bolove jakog intenziteta dva dana, bolove srednjeg intenziteta devet dana i bolove slabijeg intenziteta pet meseci. Neuropsihijatrijskim veštačenjem utvrđeno je da je tužilac trpeo primaran strah jakog intenziteta pola sata i sekundarni strah - jakog intenziteta jedan dan (u vidu napetosti, uzbuđenosti i zabrinutosti), srednjeg intenziteta deset dana i slabog intenziteta šest meseci. Hirurškim veštačenjem je utvrđeno da je životna aktivnost tužioca umanjena 10%. Na osnovu usaglašenog nalaza veštaka ortopeda i hirurga od 26.01.2022. godine utvrđeno je da je kritičnom prilikom tužilac zadobio laku telesnu povredu na gornjoj granici istih pojedinačno i zbirno gledano i da kod tužioca ne postoji umanjenje životne aktivnosti. Povodom ovog slučaja, tužiocu je isplaćeno 65.000,00 dinara na ime invaliditeta i dnevne naknade za 200 dana od strane „DDOR Novi Sad“, 273.431,52 dinara na ime trajnog invaliditeta od Garantnog fonda (po osnovu sporazuma o vansudskom poravnanju) i 295.000,00 dinara ukupno od „AMS osiguranje“, od čega 75.000,00 dinara zbog umanjenja životne aktivnosti od 5%, 130.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova i 90.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha (sve po polisi osiguranja od autoodgovornosti broj 203989595).

Odlučujući o tužbenom zahtevu tužioca na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, nalazeći da su ispunjeni uslovi iz člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima - ZOO, imajući u vidu vrstu povreda, intenzitet i dužinu fizičkih bolova i straha izazvanih povredom i činjenicu da je tužilac delimično obeštećen, obavezao tuženog da naknadi tužiocu štetu u iznosima od 110.000,00 dinara za strah i 250.000,00 dinara za fizičke bolove.

Drugostepeni sud nije prihvatio zaključak prvostepenog suda nalazeći da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo iz člana 200. ZOO kada je tužiocu dosudio naknadu štete za pretrpljene fizičke bolove i strah u previsokim iznosima, s obzirom na usaglašene nalaze i mišljenje veštaka u pogledu vrste povrede (laka telesna povreda na gornjoj granici) i jačine, trajanja i vrste fizičkih bolova i straha. Po nalaženju drugostepenog suda, s obzirom na težinu pretrpljene povrede i intenzitet i dužinu trajanja bolova i straha, pravična naknada za ove vidove nematerijalne štete iznosi po 60.000,00 dinara i ista je tužiocu naknađena od strane „AMS osiguranja“, zbog čega je prvostepena presuda preinačena u usvajajućem delu stava prvog izreke i tužbeni zahtev tužioca odbijen.

Po stanovištu Vrhovnog suda neosnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Neosnovan je navod revizije da traženi vidovi nematerijalne štete nisu pokriveni isplatom od strane navedenog osiguranja. Prilikom odlučivanja o zahtevu na naknadu nematerijalne štete, kao i visini njene naknade, sud vodi računa o značaju povređenog doba i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom (član 200. stav 2. ZOO). Naknada nematerijalne štete predstavlja satisfakciju (zadovoljenje) kojom se ublažavaju poremećaji u duhovnoj (psihičkoj) sferi oštećenog. Ona nije „cena“ bola koji se trpi i ne predstavlja ni kaznu za odgovorno lice niti nadomeštenje ličnih dobara imovinskim vrednostima. Vrhovni sud smatra da je drugostepeni sud pravilno ocenio da je pretrpljena šteta naknađena tužiocu već isplaćenim iznosom od strane „AMS osiguranje“ po polisi osiguranja i da je pravilno postupio kada je preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu i odbio zahtev tužioca u ovom postupku.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je doneo odluku kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 414. ZPP, imajući u vidu da se ni ostalim revizijskim navodima, koje nije posebno obrazlagao, ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. ZPP.

Odluku iz stava drugog izreke, Vrhovni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi s čl. 153. stav 1. i 154. stav 1. ZPP. Tužiocu nisu dosuđeni troškovi sastava revizije jer nije uspeo u postupku po tom pravnom leku, a tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, jer to nije bila neophodna radnja za odlučivanje u postupku po ovom pravnom leku.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković