Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana presuda, tužilja je kod tužene bila u radnom odnosu na neodređeno vreme na poslovima ... u Ekspozituri ... u Regionalnom centru ... . Obaveza tužilje između ostalog bilo je da vrši dnevnu kontrolu ..., zatvaranje smene i kraj rada, ad hoc kontrolu gotovine u pojedinačnim blagajnama, da vrši mesečne popise, da obavlja evidentiranje manjkova i viškova, te da vrši dostavljanje izveštaja u vezi sa tim i da obavlja nadzor u radu blagajnika, da pruža pomoć novim blagajnicima u tekućem poslu, ali da obavlja i sve druge potrebne poslove u okviru svojih aktivnosti i po nalogu svog pretpostavljenog. Tužena je tužilji uputila anticipirano upozorenje dana 11.02.2014. godine zbog izvršene povrede radne obaveze – nemarnog izvršavanja redovnih radnih obaveza i kršenja pravila i procedure, radnih instrukcija i internih akata tužene banke koje je imalo štetne posledice, a koje povrede su kao takve utvrđene u članu 7. stav 1. tačka 1. i u članu 14. Pravilnika o radnoj disciplini, ponašanju zaposlenih u toku rada i materijalne odgovornosti zaposlenog kod tužene banke od 22.12.2009. godine. U obrazloženju tog upozorenja je navedeno da je utvrđeno da je u dužem vremenskom periodu izvršen čitav niz nedozvoljenih transakcija koje su bile verifikovane – vizirane od strane zaposlenih u toj ekspozituri, pa i od strane tužilje. Tužena je dala novo upozorenje tužilji 18.03.2014. godine zbog izvršene povrede radne obaveze nemarnog izvršavanja svojih redovnih radnih obaveza i kršenja pravila procedure, radnih instrukcija i internih akata tužene banke koje je imalo štetne posledice, a koje povrede su kao takve utvrđene u članu 7. stav 1. tačka 1. i u članu 14. Pravilnika o radnoj disciplini, ponašanju zaposlenih u toku rada i materijalne odgovornosti zaposlenih kod tužene banke od 22.12.2009. godine. U obrazloženju tog upozorenja je konstatovano da je nadležan direktor RC ... prosledio sektoru za ljudske resurse službenu belešku direktora za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom u regionalnom centru ... od 13.03.2014. godine i svoje obaveštenje o postojanju otkaznog razloga od 13.03.2014. godine sa informacijom o nepropisnom postupanju sa vanopticajnom stranom valutom (rubljama), koji je u suprotnosti sa internim pravilima banke. Razlozi navedeni u upozorenju ukazuju da je dana 27.02.2014. godine u postupku redovne kontrole koju je vršila BB, kontrolor smene u ekspozituri ..., kod zaposlene VV ustanovljeno da na stanju ima 20.000 rubalja i to dve novčanice u apoenima od po 10.000 rubalja koje su van opticaja i koje potiču iz otkupa izvršenog još 04.02.2014. godine na blagajni GG. Blagajnik u ekspozituri, VV, je usmeno obavestila tužilju o nastalom problemu, ali su se one dogovorile da se slučaj prećuti do kraja meseca kada bi GG bio u situaciji da iz sopstevnih sredstava otkupi spornu vanopticajnu valutu. U upozorenju se navodi da je tužilja, i pored toga što je bila svesna da postupanje zaposlenih GG i VV sa vanopticajnom stranom valutom nedopušteno i suprotno Pravilniku o blagajničkom poslovanju prema kome je bila u obavezi da sprovodi dnevne blic kontrole, kao i kontrole u internom postupku, ne samo da to nije učinila, već je prihvatila, a zatim i ona sama nepreduzimanjem odgovarajuće radnje u smislu otklanjanja posledica greške drugih zaposlenih nesavesno i nemarno postupajući dopustila da strani novac van opticaja stoji u blagajni naredna 24 dana, čime je sarađujući sa zaposlenima koji su radili nepropisno svoj posao i sama doprinela izlaganju tužene kao svog poslodavca reputacionom i operativnom riziku. Tužilja se pismeno izjasnila na upozorenje navodeći da je navedenog dana radila u popodnevnim časovima i usled velike gužve na šalteru i nemogućnosti da obavi sve poslove kojima je bila zadužena, nije primetila da je kolega u ekspozituri primio vanopticajne rublje. Nakon nekoliko dana je obaveštena da je koleginica VV primetila da su primljene nevažeće novčanice, zbog čega je kontaktirala Regionalni centar ... pri čemu je dogovor bio da se te novčanice što pre otkupe, o čemu je ona obavestila GG. Sindikat tužene se izjasnio da je tužilja učinila povredu radne obaveze zbog koje joj treba otkazati ugovor o radu. Tužena je osporenim rešenjem od 11.04.2014. godine tužilji otkazala ugovor o radu zbog izvršene povrede radne obaveze nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza, propusta u radu kojim poslodavca izlaže operativnom i reputacionom riziku i nepoštovanje internih pravila, koje su povrede radnih obaveza utvrđene članom 7. stav 1. tačka 1., 3. i 14. Pravilnika o radnoj disciplini, ponašanju zaposlenih u toku rada i materijalnoj odgovornosti zaposlenih u banci Inteza AD Beograd od 22.12.2009. godine. Razlozi sadržani u rešenju o otkazu ugovora o radu ukazuju da je obaveza tužilje u konkretnoj situaciji bila da preduzme odgovarajuće i propisane radnje u cilju sprovođenja regularnog postupka kada je reč o primljenoj vanopticajnoj stranoj valuti, koji postupak je jasno definisan internom procedurom banke i poznat zaposlenima koji rade u ekspozituri.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je poništio rešenje tužene broj ... od 11.04.2014. godine kao nezakonito, nalazeći da neprijavljivanje direktoru ekspoziture postojanja vanopticajnih rubalja u trezoru se ne može pripisati u krivicu tužilji u smislu prikrivanja problema, jer je ona upravo preduzimala mere za rešavanje problema na način koji je uobičajen u praksi tužene banke, u vidu otkupa od strane blagajnika. Drugostepeni sud ne prihvata takav zaključak prvostepenog suda, već iz utvrđene činjenice da tužilja nije u skladu sa aktima tuženog prijavila da je banka primila vanopticajnu valutu, smatra da je prvostepeni sud izveo nepravilan zaključak da je upravo takvim postupanjem tužilja preduzimala mere za rešavanje problema na uobičajen način u praksi tužene banke. Naprotiv, po oceni drugostepenog suda iz utvrđene činjenice da je tužilja propustila da primeni odgovarajuće i internim aktima banke propisane radnje u cilju sprovođenja regularnog postupka u slučaju primenjene vanopticajne valute, što je bila u obavezi, kao i da je nakon što je saznala da su u ekspozituri primljene vanopticajne rublje dozvolila da takva valuta bude zadržana u blagajni duže od 20 dana, a da pri tom konkretan problem nije prijavila nadležnom direktoru, nalazi da je tužilja učinila predviđenu povredu radne obaveze za koju je odgovorna i da su se stekli uslovi za davanje otkaza ugovora o radu shodno članu 179. tačka 2. Zakona o radu. Nalazi da je zakonito sporno rešenje o otkazu ugovora o radu, jer je tužena prilikom davanja otkaza ugovora o radu sprovela propisanu proceduru po odredbi člana 180. Zakona o radu, odnosno tužilji dostavila anticipirano upozorenje od 11.02.2014. godine, a potom i novo upozorenje 18.03.2014. godine, sve zbog izvršene povrede radne obaveze – nemarnog izvršavanja svojih redovnih radnih obaveza i kršenja pravila i procedura, radnih instrukcija i internih akata tužene banke koje je imalo štetne posledice, a koje povrede su propisane članom 7. stavom 1. tačka 1. kao i članom 14. Pravilnika o radnoj disciplini, ponašanju zaposlenih.

Iz iznetih razloga drugostepene odluke proizilazi da je propust tužilje, pored propusta da preduzme odgovarajuće i internim aktima banke propisane radnje u cilju sprovođenja regularnog postupka i taj što slučaj nije prijavila direktoru ekspoziture, koji je propust doveo do ispunjenja bića povrede radne obaveze utvrđene članom 7. stav 1. tačka 1., 3. i 14. Pravilnika o radoj disciplini, ponašanju zaposlenih u toku rada i materijalnoj odgovornosti zaposlenih kod tužene.

Ovakav zaključak se ne može prihvatiti za pravilan, kod izostanka utvrđenja koje je u konkretnoj situaciji radnje tužilja bila obavezna da preuzme kao odgovarajuće i propisane, u cilju sprovođenja regularnog postupka, te izostanka utvrđenja kakav je postupak kod tužene propisan za slučaj primanja vanopticajne strane valute. Bez utvrđenja tih činjenica ne može se prihvatiti zaključak da je taj postupak jasno definisan internom procedurom banke i poznat zaposlenima koji rade u ekspozituri, pa i tužilji.

Prema sadržini Pravilnika o radnoj disciplini ponašanju zaposlenih u toku rada i materijalne odgovornosti zaposlenih kod tužene od 22.12.2009. godine, koju je utvrdio provostepeni sud, u članu 7. stav 1. je predviđeno da zaposlenom može prestati radni odnos otkazom ugovora o radu ako svojom krivicom učini povrede radnih obaveza i to između ostalog neizvršavanje ili nesavesno, nemarno vršenje radnih dužnosti i obaveza (tačka 1.), preduzimanje nedozvoljenih radnji, odnosno radnji koje banku izlažu operativnom ili reputacionom riziku (tačka 3.) nepridržavanje i nepoštovanje procedura i drugih pravila ili drugih internih dokumenata banke koje je uzrokovalo ili moglo da uzrokuje nastupanje štetnih posledica, odnosno koje je izazvalo nastupanje operativnog ili reputacionog rizika ili štete za banku (tačka 14.). Predmetnim rešenjem tužilji se otkazuje ugovor o radu zbog izvršene povrede radne obaveze nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza, propusta u radu kojima poslodavca izlaže operativnom ili reputacionom riziku i nepoštovanje internih pravila, dok razlozi sadržani u rešenju ukazuju da je obaveza tužilje u konkretnoj situaciji bila da preduzme odgovarajuće i propisane radnje u cilju sprovođenja regularnog postupka kada je reč o primljenoj vanopticajnoj stranoj valuti koji je postupak jasno definisan internom procedurom banke i poznat zaposlenima koji rade u ekspozituri. Kod takve sadržine rešenja o otkazu ugovora o radu, bilo je neophodno oceniti koje odgovarajuće i internim aktima banke propisane radnje u cilju sprovođenja regularnog postupka u slučaju primene vanopticajne valute je tužilja bila obavezna da preduzme, a propustila je, i da li je propisana radnja da konkretan problem prijavi nadležnom direktoru. Posebno, bilo je neophodno oceniti i čime, odnosno kojim radnjama ili propustima je tužilja izazvala konkretne štetne posledice, da bi se ocenilo da li su se stekli uslovi za davanje otkaza ugovora o radu zbog učinjene povrede radne obaveze propisane članom 7. stav 1. tačka 1., 3. i 14. Pravilnika o radnoj disciplini, ponašanju zaposlenih u toku rada i materijalnoj odgovornosti zaposlenih kod tužene.

Zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, o propustima tužilje u odnosu na propisane radnje u slučaju primanja vanopticajne strane valute, ne može se oceniti ni da li je zbog tih radnji nastala šteta u vidu izlaganja operativnom ili reputacionom riziku tužene, pa ni da je povreda radnih obaveza od strane tužilje imala štetne posledice.

Prema odredbi člana 179. stav 2. Zakona o radu, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze ili učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, što podrazumeva da se razlozi za otkaz cene prema konkretnoj radnji, a u ovom slučaju propustu, zaposlenog, koji je vezan za propisanu proceduru u konkretnoj situaciji, o čemu činjenice nisu dovoljno raspravljene, da bi se mogla oceniti pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Zbog iznetog je drugostepena presuda ukinuta i predmet vraćen tom sudu na ponovno suđenje po odredbi člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić