Prema utvrđenom činjeničom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na osnovu Ugovora o radu od 01.06.2010. godine i pripadajućeg Aneksa II od 06.05.2011. godine, na radnom mestu .. . Tužilja je protiv tuženog pokrenula postupak pred Višim sudom u Beogradu radi zaštite od zlostavljanja na radu, u kome je osporila ovlašćenje v.d. direktora tuženog za zastupanje u tom postupku zbog isteka mandata. Tužilja se preko punomoćnika obratila Agenciji za privredne registre radi prijave i promene podataka kod tuženog koji se odnose na zakonskog zastupnika. Rešenjem Agencije za privredne registre BD 26583/18 od 28.03.2018. godine, odbačena je registraciona prijava promene podataka kod tuženog koja se odnosi na registraciju promene zakonskog zastupnika, s obzirom da je podneta od strane neovlašćenog lica. Nakon toga, tužilji je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 08.06.2018. godine, kojim je tužilja obaveštena da postoje razlozi za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline i povrede radne obaveze, jer je ovlastila advokata da u njeno ime Agenciji za privredne registre podnese zahtev za brisanje upisa koji se odnosio na zakonskog zastupnika tuženog. Izjašnjavajući se na upozorenje, tužilja je navela da je ovlašćenje advokatu dala u cilju zaštite njenih prava u sudskom postupku pred Višim sudom u Beogradu, koji vodi radi zaštite od zlostavljanja na radu. Osporenim rešenjem tuženog od 23.08.2018. godine tužilji je iz navedenog razloga otkazan ugovor o radu jer je svojom krivicom učinila povredu radne obaveze i zbog nepoštovanja radne discipline, pa je zbog toga njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilja podnoseći zahtev organu Agencije za privredne registre postupala kao fizičko lice, u svoje ime i za svoj račun i da u njenom postupanju nema protivpravnosti jer se pribavljanje dokaza neophodnih za vođenje sudskog postupka ne može smatrati kršenjem radne obaveze, odnosno radne discipline, pa je usvojio tužbeni zahtev i poništio rešenje o otkazu ugovora o radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakav zaključak nižestepenih sudova se ne može prihvatiti, jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Zakon o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 74/14, 13/17 (Odluka Ustavnog suda), 113/17) u članu 179. stav 2. tačka 2. propisuje da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja. Prema članu 179. stav 3. tačka 8. istog Zakona, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Ugovorom o radu br. 891/10 od 01.06.2010. godine, koji je tužilja zaključila sa tuženim, u tački 21.4. i 22. 3, propisani su isti otkazni razlozi zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline kao i Zakonom o radu.

U konkretnom slučaju, tužilji je stavljeno na teret da je izvršila povredu radne obaveze s obzirom da je na radnom mestu ..., kao diplomirani ... sa ... , Agenciji za privredne registre neovlašćeno podnela zahtev za brisanje upisa podataka o zakonskom zastupniku tuženog, čime je prekoračila ovlašćenja koja je imala po ugovoru o radu. Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev nalazaći da u radnjama tužilje koje formiraju otkazni razlog nema elemenata protivpravnosti i da one ne mogu predstavljati povredu radne obaveze odnosno radne discipline koja je takve prirode da tužilja ne može da nastavi rad kod tuženog. Ocenjujući žalbene navode tuženog, drugostepeni sud zaključuje da je radna obaveza tužilje po ugovoru o radu, pored ostalog, bila i zastupanje pred organima uprave, kao i da je mandat v.d. direktora tuženog istekao tokom 2016. godine u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima i da nakon toga nije moguće bilo da isto lice bude izabrano za v.d. direktora javnog preduzeća.

Povreda radne obaveze mora biti unapred predviđena i skrivljena dok nepoštovanje radne discipline ne mora biti unapred predviđeno a ni skrivljeno. Prekoračenje ovlašćenja postoji kada zaposleni čini ono što je izvan granica onoga što može da čini. Za povredu radne obaveze uvek je potrebna krivica, dok je za nepoštovanje radne discipline dovoljna svest o njenom narušavanju. Tužilja je Agenciji za privredne registre podnela zahtev za brisanje upisa ličnosti v.d. direktora tuženog preko ovlašćenog punomoćnika - advokata, na kome je kao podnosilac označena u svojstvu rukovodioca na radnom mestu na kome je radila kod tuženog. Iako je na osnovu ugovora o radu tužilja bila ovlašćena da pored ostalih propisanih poslova, zastupa preduzeće pred nadležnim sudskim i upravnim organima, ona se tim pravom nije mogla samostalno koristiti bez posebnog ovlašćenja zakonskog zastupnika tuženog, što je kao diplomirani ... morala znati, a morala je znati i ko može podneti registracionu prijavu prema Zakonu o javnim preduzećima. Pri tome je za pravnu kvalifikaciju njenog postupanja u smislu postojanja otkaznog razloga bez značaja da li je i kada istekao mandat v.d. direktora tuženog i da li je on mogao biti ponovo imenovan na tu funkciju prema navedenom Zakonu.

Osim toga, ne može se prihvatiti zaključak sudova da je postupanje tužilje koje joj se stavlja na teret bilo u cilju pribavljanja dokaza neophodnih za vođenje sudskog postupka protiv poslodavca. Iako je tužilja osporila ovlašćenje za zastupanje zakonskog zastupnika tuženog u tom postupku, sud po službenoj dužnosti vodi računa o tome da li su stranke u postupku pravilno zastupane, shodno članu 79. ZPP, pa podnošenje zahteva APR-u nije bilo neophodna radnja koju je tužilja morala preduzeti radi zaštite svojih prava i uspeha u sporu, niti je pak ona takav nalog dobila od suda, što proizilazi iz priloženog zapisnika sa ročišta od 26.03.2018. godine kada je zastupniku tuženog naloženo da dostavi izvod iz upisnika APR-a.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će, imajući u vidu izloženo, utvrditi da li je tužilja svojim postupanjem prekoračila granice ovlašćenja u zastupanju koja je imala shodno zaključenom ugovoru o radu i da li u tome ima njene krivice, odnosno da li se radi o takvom ponašanju zbog kojeg ne može nastaviti dalji rad kod poslodavca, pri čemu će imati u vidu da pitanje pravne kvalifikacije i podvođenja radnji i propusta zaposlenog u sadržini upozorenja i u sadržini rešenja o otkazu ugovora o radu u pogledu povrede radnih obaveza koje mu se stavljaju na teret, nema značaja za zakonitost otkaza ukoliko se radi o suštinski istim propustima i povredama radnih obaveza i aktima kršenja radne discipline, kao i da je za zakonitost otkaza dovoljno je da se ispuni samo jedan otkazni razlog.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će vodeći računa o napred iznetom u ovom rešenju, pravilno i potpuno utvrditi odlučne činjenice i pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu pravilnu odluku o tužbenom zahtevu.

Sa navedenih razloga primenom člana 415. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branslava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić