U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u radnom sporu tužilje M.F. iz K., čiji je punomoćnik D.V., advokat iz K., protiv tuženog M.S., DOO u K., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br.3373/14 od 14.10.2014. godine, u sednici održanoj 23.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br.3373/14 od 14.10.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Ispravljenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br.3373/14 od 14.10.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 br.1897/12 od 14.04.2014. godine. Tom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje direktora tuženog br.3634/12 od 12.06.2012. godine i tuženi obaveže da je vrati na rad i rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju vrsti i stepenu njene stručne spreme. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju, predlažući da se odbije.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana. Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP. Revizijski navod tužilje da je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda iz tačke 12. citirane zakonske odredbe je bez uticaja jer to ne može biti revizijski razlog na osnovu člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila zaposlena kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu kadrovskog referenta sa IV stepenom stručne spreme. Odlukom direktora tuženog o utvrđivanju tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena od 23.05.2012. godine, odlučeno je da se ukine radno mesto referent kadrova za koje poslove je prema Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog koji je važio do 23.05.2013. godine, bio predviđen 1 izvršilac sa IV stepenom stručne spreme, te da će radnik na ovim poslovima biti proglašen viškom zaposlenih bez donošenja programa rešavanja viška zaposlenih, uz isplatu otpremnine. Organizacione promene kod tuženog sprovedene su i kroz Izmene i dopune Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova br.3202/12 od 23.05.2012. godine, tako što je u sektoru kancelarija direktora ukinuto radno mesto referent kadrova, jedan izvršilac sa IV stepenom stručne spreme. Ovaj akt je bio istaknut na oglasnoj tabli tuženog i stupio je na snagu 31.05.2012. godine, kao osmog dana od dana objavljivanja. Predsednik sindikalne organizacije kod tuženog je u svom mišljenju od 01.06.2012. godine dao saglasnost na navedene izmene. Pobijanim rešenjem tuženog br.3634/12 od 12.06.2012. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu i radni odnos joj prestao dana 19.06.2012. godine, usled proglašenja tehnološkim viškom zbog tehnoloških ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca, uz isplatu otpremnine. U trenutku otkaza ugovora o radu tužilji, tuženi je imao ukupno 80 zaposlenih na neodređeno vreme, zbog čega nije doneo program rešavanja viška zaposlenih. Ugovorom o pružanju usluga od 01.08.2011. godine, tuženi je preko davaoca usluga firme A., angažovao više radnika za obavljanje poslova koji ne spadaju u njegovu primarnu delatnost, koji su zaposleni kod ove firme.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo zaključujući da je tužilji zakonito otakazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 24/05, 61/05 i 54/09) jer je usled ekonomskih i organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem određenog posla. Ispravno nalazeći da tuženi nije bio u obavezi da donosi program rešavanja viška zaposlenih na osnovu člana 153. Zakona o radu i sa tim u vezi da primenjuje kriterijume za utvrđivanje viška radnika na osnovu člana 155. citiranog zakona, s obzirom da je u konkretnom slučaju ukinuto samo jedno radno mesto, ono na kojem je tužilja proglašena za tehnološki višak.

Nisu osnovani revizijski navodi tužilje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo time što nisu dali odgovarajući pravni značaj činjenici da je tuženi preko firme A., angažovao više radnika za obavljanje poslova koji ne spadaju u njegovu primarnu delatnost, s obzirom da ti radnici nisu u radnom odnosu kod tuženog zbog čega ta činjenica nema uticaja na radnopravni status tužilje.

Preostalim navodima revizije tužilja neosnovano napada pravno stanovište drugostepenog suda zauzeto u pobijanoj presudi, da sud u radnom sporu ne može ispitivati celishodnost ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca jer to pitanje i po nalaženju ovoga suda, spada u domen autonomnog prava poslodavca.

Pravilno je odlučeno i o troškovima postupka na osnovu člana 153. stav 1. ZPP.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je odlučio na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.