U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Pešić, advokat u ..., protiv tuženog Privrednog društva „SECURITAS SERVICE“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Relja Zdravković, advokat u ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 97/2019 od 26.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 03.09.2020.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 97/2019 od 26.11.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 508/17 od 25.09.2018. godine, prvim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu br. ... od 31.12.2016. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, kao i zahtev da mu naknadi troškove postupka. U drugom stavu izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 106.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je zahtev za troškove postupka u preostalom delu do iznosa od 185.400,00 dinara odbijen kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 97/19 od 26.11.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 508/17 od 25.09.2018. godine u stavu prvom i usvajajućem delu stava drugog izreke. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020 - u daljem tekstu: ZPP), i nalazi da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revident ne ukazuje određeno na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos na određeno vreme počev od 01.08.2010. godine na poslovima tehničkog obezbeđenja, na osnovu ugovora o radu br. ... od 01.08.2010. godine. Aneksom ugovora o radu od 01.08.2011. godine, tužilac je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom. Rešenjem br. ... od 31.12.2016. godine tužiocu je prestao radni odnos, po sili zakona, jer je odredbom člana 8. Zakona o privatnom obezbeđenju zaposlenom, tužiocu zabranjeno da obavlja poslove na kojima radi, a ne može mu se obezbediti obavljanje drugih poslova kod poslodavca. Takođe, sadržina označenog rešenja upućuje na to da u skladu sa navedenim propisom poslove obezbeđenja mogu da obavljaju samo lica koja poseduju odgovarajuću licencu, kao i da je tuženi pozvao tužioca dana 08.01.2016. godine da u smislu člana 180a Zakona o radu najkasnije do 01.12.2016. godine dostavi dokaz da poseduje znanja i sposobnosti (licencu) za obavljanje poslova privatnog obezbeđenja izdat od strane nadležnog državnog organa, što tužilac nije učinio. Tuženi je pobijano rešenje doneo pozivom na odredbu člana 176. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14). Pravilnikom o upućivanju zaposlenih na stručnu obuku i regulisanje snošenja troškova pohađanja stručne obuke i polaganju stručnog ispita za vršenje poslova privatnog obezbeđenja br. 691/2/15 od 18.12.2015. godine, koji je objavljen na oglasnoj tabli 18.12.2015. godine i stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja, tuženi je propisao da će počev od 01.01.2017. godine svi zaposleni morati da imaju licencu kako bi obavljali poslove obezbeđenja, odnosno da su zaposleni u obavezi da do 01.12.2016. godine dostave poslodavcu overenu fotokopiju licence za vršenje poslova privatnog obezbeđenja.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je osporeno rešenje zakonito i odbili tužbeni zahtev. Suština razloga odluka jeste da zaposleni mora ispunjavati zakonom određene uslove za poslove obezbeđenja i u toku radnog odnosa, koje uslove tužilac nije ispunio, jer ni po obaveštenju koje mu je tuženi blagovremeno dostavio, nije do 01.01.2017. godine stekao odgovarajuću licencu, koja je Zakonom o privatnom obezbeđenju propisana kao uslov za obavljanje poslova obezbeđenja.

Pravilno drugostepeni sud odluku o odbijanju tužbenog zahteva zasniva na primeni odredbe člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, kojim je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i ako nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. U konkretnom slučaju tužilac nije imao potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova obezbeđenja na kojima je radio, koja su podrazumevala licencu izdatu od nadležnog ministarstva, propisanu Zakonom o privatnom obezbeđenju u članu 8., što jeste razlog naveden u pobijanom rešenju o otkazu ugovora o radu. Protivno navodima revizije, tuženi je tužiocu ostavio rok da ispuni propisane uslove, saglasno odredbi člana 180a Zakona o radu, pismenim obaveštenjem od 08.01.2016. godine, kojim ga je blagovremeno obavestio o potrebnim znanjima za obavljanje poslova za koje je zaključio ugovor o radu, koja znanja pretpostavljaju obaveznu licencu, i ostavio primereni rok za otklanjanje takvog nedostatka koji uzrokuje otkaz.

Odredbom člana 8. Zakona o privatnom obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br. 104/2013 i 42/2015) propisano je da poslove privatnog obezbeđenja mogu vršiti lica koja imaju licencu za vršenje poslova privatnog obezbeđenja izdatu od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. Odredbom člana 88. Zakona o privatnom obezbeđenju određeno je da fizička lica koja su u vreme stupanja na snagu ovog zakona zaosleni kod pravnih lica koja vrše poslove privatnog obezbeđenja u neprekidnom trajanju od najmanje pet godina, mogu nastaviti rad, a zahtev za minimalnim stručnim obrazovanjem moraju ispuniti u roku od tri godine, dok ostale uslove propisane ovim zakonom lica koja na dan stupanja na snagu ovog zakona vrše poslove obezeđenja moraju ispuniti do 01.01.2017. godine, koji rok je tuženi i ostavio tužiocu navedenim obaveštenjem. Prema tome, ne stoje navodi revizije tužioca o obavezi tuženog da mu da obaveštenje o nedostacima koji su razlog otkaza ugovora o radu i rok za otklanjanje tih nedostataka tek pošto nedostaci propisani zakonom kao ograničenje za nastavak rada nastupe, a ne godinu dana unapred.

Navodi revizije o slobodnim radnim mestima na koja je tužilac mogao biti raspoređen, nisu od značaja za pravilnost i osnovanost otkaza ugovora o radu na osnovu iz člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, jer otkaz po ovom osnovu nije uslovljen nemogućnošću raspoređivanja zaposlenog na radna mesta, niti obezbeđivanjem drugih prava na koja u reviziji ukazuje tužilac.

Navodi revizije koji se tiču otkaznog roka kod otkaza ugovora o radu u slučajevima iz člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, propisanog u članu 189. Zakona o radu, nisu od značaja za zakonitost pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu, već mogu biti od značaja za eventualnu naknadu štete tužiocu zbog uskraćivanja zakonom propisanog otkaznog roka, što nije predmet ove parnice, i za eventualnu prekršajnu odgovornost poslodavca.

Kako, dakle, nema nepravilnosti u donošenju pobijanog rešenja koje bi vodile njegovom poništaju, tužbeni zahtev je pravilno odbijen, te je i drugostepena odluka pravilna.

Revizija je odbijena kao neosnovana po odredbi člana 414. ZPP. Zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji je odbijen po odredbama člana 153. ZPP, jer tužilac nije uspeo sa revizijom.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić