Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Svetislav Veličković, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Srbijašume“ Beograd, Šumsko gazdinstvo Vranje, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3214/17 od 29.05.2018. godine, u sednici održanoj 18.11.2020. godine doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 3214/17 od 29.05.2018. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 85/16 od 26.04.2017. godine stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj ... od 03.10.2007. godine, kao i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava na osnovu rada iz člana 191. Zakona o radu, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3214/17 od 29.05.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja, proizlazi da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 01.03.2004. godine i obavljao poslove šumara za privatne šume. Radnim nalogom broj ... od 06.09.2005. godine, tužiocu je naloženo da zbog nove organizacije rada obavlja poslove čuvara šume na ... reonu ... jedinice „...“. Tužilac je ove poslove obavljao do 09.07.2007. godine kada je na poslove čuvara šume u ovom reonu raspoređen čuvar šuma BB (preuzeo reon u septembru 2007. godine). Iz izveštaja komisije za primopredaju koja je izlazila na teren proizlazi da je u reonu kojim je bio zadužen tužilac uočena bespravna seča velikih razmera, kao i veliki broj svežih bespravno urađenih kamionskih puteva. Dana 09.07.2007. godine tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju otkaznih razloga, a 03.10.2007. godine i rešenje o otkazu ugovora o radu i radnog naloga, jer je svojom krivicom izvršio povredu radnih obaveza, u smislu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu i člana 67. Pravilnika o radu tuženog. Tužiocu je navedenim rešenjem stavljeno na teret da su u vreme kada je obavljao poslove čuvara šume u navedenom mestu uočene brojne nepravilnosti u vidu bespravne seče velikih razmera, dozvoljavanje trećim licima da protivpravno izgrađuju traktorske vlake – šumske saobraćajnice, na koji način je omogućena i seča i u najvećoj meri nelegalna eksploatacija šume i njeno uništavanje, koje se kvalifikuje kao pustošenje šume, a što je utvrđeno kako od strane navedene komisije, tako i od strane šumarske inspekcije koja je podnela krivične prijave protiv odgovornih među kojima je i tužilac. Tužilac je oslobođen optužbe za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz stava 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ, povodom ovog događaja.

Nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu neosnovan. Ocenili su da je ponašanje tužioca suprotno obavezama koje je prihvatio zasnivanjem radnog odnosa sa tuženim i da je svojom krivicom učinio navedene povrede, jer nije vršio svoje radne dužnosti prema opisu poslova predviđenim Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zadataka. Zaključili su da tužilac u konkretnom slučaju nije smeo da dozvoli seču šuma bez izvršenih doznaka i izvoženje drveta iz šume bez potrebne propratne dokumentacije, da je bespravna seča očigledno vršena dok je on bio čuvar, kao i da je bio upoznat sa izgradnjom šumskih vlaka od strane trećih lica o čemu nije obavestio neposrednog rukovodioca, da nije redovno obilazio, čuvao šumu od oštećenja i nedozvoljenog korišćenja, niti je pratio pojave na terenu i prikupljao sve podatke od značaja za gazdovanje šumama u reonu za koji je bio zadužen, te da je na taj način izvršio povrede koje su mu rešenjem o otkazu stavljene na teret.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tužioca ukazuje da se navedena odluka drugostepenog suda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Naime, odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...111/09), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu, ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Iz sadržine navedene zakonske odredbe proizilazi da je krivica osnov odgovornosti zaposlenog za povredu radne obaveze, odnosno zaposleni odgovara za povredu radne obaveze samo ako se u postupku koji prethodi donošenju otkaza ugovora o radu, utvrdi njegova krivica za učinjenu povredu radne obaveze, pa je saglasno napred navedenom, ostalo nerazjašnjeno u čemu se sastoji krivica tužioca što je došlo do bespravne seče šuma i izrade bespravnih traktorskih puteva. Ovo iz razloga što nije sa sigurnošću utvrđeno da li je do navedenih seča šume došlo baš u periodu kada je tužilac bio zadužen za navedeni reon, kao i na osnovu čega je sud utvrdio da vozači koje je tužilac pustio da izvlače drvni materijal nisu imali propratnu dokumentaciju za te radnje. Takođe, nije utvrđeno u čemu se sastoji krivica tužioca za izradu šumskih vlaka, u situaciji kada su lica koja su bila nadređena tužiocu potpisala izveštaj i dala izjavu da će o svom trošku probijati vlake i čistiti, kao i navodi da tužilac nije prijavljivao nepravilnosti koje je zaticao u šumi, s obzirom da iz iskaza tužioca proizlazi da je napisao 26 prijava šumskih krađa i predavao ih revirnom inženjeru.

Imajući u vidu da su navedene primedbe isticane i u žalbi tužioca, ali ih drugostepeni sud nije cenio, a od uticaja su na utvrđivanje povrede radnih obaveza od strane tužioca, pa time i na zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu, pobijana odluka je morala biti ukinuta.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 407. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić