Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, na koju se poziva revident, nije zakonom predviđen revizijski razlog, prema odredbama člana 407. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. istog zakona, što nije slučaj u ovde pobijanoj presudi.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana drugostepena presuda, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na neodređeno vreme i obavljao poslove „...“. U cilju realizacije odluke Skupštine Grada Leskovca o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave Grada Leskovca za 2017. godinu od 11.09.2017. godine, tuženi je doneo 23.11.2017. godine odluku o proglašenju viška zaposlenih, među kojima i za radno mesto tužioca. Rešenjem ../17 od 23.11.2017. godine je tuženi tužioca proglasio viškom zaposlenih uz pravo na isplatu otpremnine, zbog prestanka potrebe za radom. U rešenju nije navedeno kog datuma tužiocu kod tuženog prestaje radni odnos. Dana 28.12.2017. godine je Skupština Grada Leskovca donela odluku o ukidanju tuženog zbog nepostojanja zakonskih uslova za obavljanje delatnosti i pokrenula postupak likvidacije nad tuženim. Tom odlukom je određeno da stupanjem na snagu odluke prestaje radni odnos svim zaposlenim licima kod tuženog. Dana 19.01.2018. godine, nakon što je 18.01.2018. godine registrovano pokretanje postupka likvidacije nad tuženim, likvidacioni upravnik tuženog je doneo rešenje broj .. kojim tužiocu otkazuje ugovor o radu sa danom 08.01.2018. godine, čime mu prestaje radni odnos usled pokretanja likvidacionog postupka nad tuženim. Grad Leskovac je odlukom o budžetu za 2018. godinu predvideo sredstva za isplatu otpremnine zaposlenima kod tuženog.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da tužbeni zahtev, koji je u suštini usmeren na utvrđenje ništavosti samo dela rešenja tuženog koji ukazuje na osnov prestanka radnog odnosa, nije osnovan. To iz razloga, što su u osporenom rešenju dati na zakonu zasnovani razlozi, prema kojima je likvidacioni upravnik utvrdio da ne postoji potreba za daljim radom tužioca kao zaposlenog, što je zasnovano na odredbi člana 8. Odluke Skupštine grada Leskovca od 28.12.2017. godine o ukidanju tužene ustanove, odnosno pokretanju likvidacionog postupka. Ti razlozi su zasnovani i na Odluci Skupštine grada Leskovca o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave Grada Leskovca za 2017. godinu, odluci tuženog o proglašenju viška zaposlenih broj .. i donošenjem pojedinačnog akta od 23.11.2017. godine, kojim je tužilac proglašen kao višak zaposlenih kod tuženog. Time nižestepeni sudovi smatraju da je postojao opravdan razlog za prestanak potrebe za radom tužioca i da je otkazom ugovora o radu tužiocu prestao radni odnos po zakonitom osnovu.

Revident pobija pravilnost odluke o tužbenom zahtevu tako što osporava valjanost zaključka drugostepenog suda o osnovu po kome tužiocu prestaje radni odnos. Tužilac ne pobija zakonitost akta o prestanku radnog odnosa, već traži da sud utvrdi da je jedan osnov ništav u odnosu na prethodni osnov za prestanak radnog odnosa. Međutim, suština je ta da su nižestepeni sudovi pravilno odlučili o osnovu za zakoniti prestanak radnog odnosa tužioca, sa kog je doneto rešenje, koga samo u delu osporava tužilac.

Pravilnom primenom materijalnog prava odlučeno je o valjanosti pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu sa osnova prestanka potrebe za radom tužioca, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu.

Prema navedenim odredbama, zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, pa i ako prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena. Drugostepeni sud pravilno identifikuje konkretnu situaciju da je nad poslodavcem pokrenut postupak likvidacije nakon donošenja odluka o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave i odluke tuženog o proglašenju viška zaposlenih, te i donošenja pojedinačnog akta od 23.11.2017. godine o utvrđivanju viška zaposlenih, na osnovu kojih činjenica su ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu i za ovlašćenje likvidacionog upravnika da na osnovu odredbi člana 525 i 532 Zakona o privrednim društvima donese rešenje o prestanku radnog odnosa.

Na osnovu izloženog revizijski sud nalazi da su pravilne odluke nižestepenih sudova o tužbenom zahtevu, a revizijski navodi tužioca su bez osnova.

Stoga je revizija tužioca odbijena kao neosnovana i na osnovu odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić