.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 689/2023
27.06.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Marine Milanović i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Cakić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Nišu, radi utvrđenja pravnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž1 55/22 od 27.10.2022. godine, na sednici održanoj 27.06.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž1 55/22 od 27.10.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž1 55/22 od 27.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Prokuplju Gž1 55/22 od 27.10.2022. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Kuršumliji P1 165/2022 od 25.08.2022. godine kojim je odbačena tužba protiv tužene Republike Srbije radi utvrđenja prava, odnosno pravnog odnosa.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Posebna revizija je, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), izuzetno pravno sredstvo koje se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. Navedena odredba se, na osnovu člana 420. stav 6. ZPP, shodno primenjuje u postupcima povodom revizije protiv rešenja kojim se postupak pravnosnažno okončava. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je našao da nije ispunjen nijedan od uslova za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.
Posebna revizija može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Zbog toga su za ocenu njene dozvoljenosti nebitni navodi revizije o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi s članom 194. ZPP, kao i iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, o tome da je izreka pobijanog rešenja nerazumljiva i u suprotnosti sa datim obrazloženjem i stanjem u spisima, jer se takvima navodima ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka.
Tužilac je tužbom podnetom u ovom sporu zahtevao utvrđenje da tužena odgovara za obavezu Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Žubor“ iz Kuršumlijske Banje za uplatu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, određenu presudom Opštinskog suda u Kuršumliji P1 30/07 od 23.04.2007. godine. Označenom presudom Zavod - Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Žubor“ iz Kuršumlijske Banje obavezana je na isplatu neplaćene zarade tokom cele 2005. i za prvih osam mesec 2006. godine i uplatu doprinosa za socijalno osiguranje. Pre podnošenja ove tužbe tužilac je ishodovao pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u Kuršumliji P1 185/2020 od 27.01.2021. godine kojom je tužena, kao osnivač Zavoda za specijalizovanu rehabilitaciju „Žubor“ iz Kuršumlijske Banje (nad kojim se ne može pokrenuti postupak stečaja) i solidarni dužnik njegove obaveze pod uslovima iz člana 14. Zakona o stečaju, obavezana na isplatu novčanog potraživanja dosuđenog navedenom pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Kuršumliji P1 30/07 od 23.04.2007. godine. Osnovni sud u Kuršumliji odbacio je tužbu zaključivši da tužilac nema pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje postojanja pravnog odnosa jer ima novčano potraživanje prema tuženoj koje je dospelo istovremeno sa obavezom isplate zarade, u smislu člana 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a drugostepeni sud je prihvatio takav pravni stav prvostepenog suda.
Kod takvog stanja stvari, po oceni Vrhovnog suda, ne postoje uslovi zbog kojih bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji izjavljenoj protiv rešenja o odbačaju tužbe, zasnovanom na odredbama člana 194. ZPP, koje propisuju neophodnost postojanja pravnog interesa kao procesnu pretpostavku za tužbu za utvrđenje, a on ne postoji ako je zahtev za činidbu dospeo. U ovom slučaju zahtev za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje je dospeo i prema tuženoj se može ostvarivati tužbom za osudu na činidbu, pod uslovima iz člana 14. Zakona o stečaju.
Iz navedenih razloga, ne postoji potreba da se o posebnoj reviziji tužioca odlučuje iz bilo kog razloga iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o parnici za utvrđenje postojanja pravnog odnosa, kao i da u podnetoj tužbi nije označena vrednost predmeta spora, niti je tužiocu naloženo da plati sudsku taksu za tužbu i rešenje o odbačaju tužbe da bi se moglo zaključiti o kojoj je vrednosti spora reč, shodna primena člana 27. stav 1. tačka 2. Zakona o sudskim taksama, upućuje na zaključak o tome da je reč o sporu čija je vrednost 4.000,00 dinara, što predstavlja iznos koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra na dan podnošenja tužbe.
Sledstveno izloženom, tužiočeva revizija nije dozvoljena, zbog čega je odlučeno kao u drugom stavu izreke, na osnovu člana 413. u vezi s čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, na čiju primenu upućuje član 420. stav 6. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
