.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 694/2022
31.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Zorana Hadžića, Gordane Komnenić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Damir Damjanov, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja „ Dr Mladen Stojanović“ iz Bačke Palnke, čiji je punomoćnik Vaskrsije Jugović, advokat iz ..., radi isplate troškova za dolazak i odlazak sa rada, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3179/21 od 13.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 31.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3179/21 od 13.12.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3179/21 od 13.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3179/21 od 13.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P1 256/20 od 21.06.2021. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev, obavezana tužena da tužilji AA, na ime neisplaćene naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, za period od 01.09.2016. godine do 28.02.2019. godine, isplati iznos od 79.848,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.04.2021. godine do isplate, kao i iznos od 28.099,39 dinara, na ime obračunate zakonske zatezne kamate do 23.04.2021. godine, obavezana tužena da tužiocu, BB, na ime neisplaćene naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, za period od 01.09.2016. godine do 31.08.2017. godine, isplati iznos od 34.398,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.04.2021. godine do isplate, kao i iznos od 18.217,23 dinara, na ime obračunate zakonske zatezne kamate do 23.04.2021. godine, kao i da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 97.490,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova za sastav odgovora na žalbu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011….18/2020 u daljem tekstu: ZPP).
Presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse, u kojoj je raspravljeno pitanje prava zaposlenih na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada i zauzeto stanovište da im pripada pravo na isplatu ovih troškova u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz, te da nije uslovljeno ni postojanjem organizovanog javnog prevoza, ni udaljenošću od mesta zaposlenja, već jedino postojanjem stvarnih troškova za dolazak i odlazak sa rada koji se određuju prema broju efektivnih radnih dana i cene pojedinačne karte u javnom prevozu, odnosno do visine naknade pretplatne karte. Kako su nižestepene presude donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom, ni prihvatanje odlučivanja o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drugačiji ishod spora.
Imajući u vidu navedeno, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizija na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1.i 3.).
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju tužioci su tužbe podneli 29.01.2020. godine. Parnice po tužbama tužilaca spojene su rešenjem Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P1 256/20 od 10.08.2020. godine, radi zajedničkog raspravljanja. Vrednost predmeta spora, u smislu člana 28. ZPP, po tužbi tužilje AA je iznos od 79.848,00 dinara, a po tužbi tužioca BB iznos od 34.398,00 dinara. Prvostepena presuda doneta je 21.06.2021. godine. Drugostepena presuda doneta je 13.12.2021. godine.
Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog od tužilaca očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbi, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena, pa je primenom člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
