Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je po ugovoru o radu zaključenim sa tuženim od 27.03.2008. godine zasnovala radni odnos na radnom mestu .... u ... počev od 26.03.2008. godine na neodređeno vreme. Članom 2. ugovora konstatovano je da tužilja ima IV stepen stručne spreme, stručnog naziva ... za ... . Aneksom od 24.12.2008. godine određeno je da je tužilja i dalje na istom radnom mestu, ali sa VI stepenom stručne spreme dok je aneksom od 07.09.2011. godine izmenjen koeficijent za obračun zarade tužilji. Prema odluci tuženog od 15.10.2014. godine tužilja je raspoređena na poslove u hotelu „...“ u ... zbog ukazane potrebe posla najduže do 45 dana. Odlukom od 02.12.2014. godine određeno je da će tužilja obavljati poslove iz delokruga recepcije hotela „...“. Pobijanim rešenjem tuženog od 08.02.2016. godine tužilji je otkazan ugovor o radu na mestu ... sa danom 08.02.2018. godine zbog organizacionih promena kod poslodavca usled kojih je došlo do prestanka potrebe za obavljanjem poslova koje je tužilja obavljala. Tužilji je utvrđeno pravo na otpremninu u iznosu od 165.963,23 dinara. Prema obrazloženju navedenog rešenja do prestanka potrebe za radom tužilje je došlo usled reorganizacije rada poslodavca u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i Odluke Vlade Republike Srbije o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu autonomne pokrajine Vojvodine i sistemu lokalne samouprave. Poslodavac, ovde tuženi je 05.02.2016. godine doneo odluku kojom je utvrdio broj zaposlenih za čijim je radom prestala potreba i da nije bilo mogućnosti da se tužilji obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova. Prema rešenju Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave od 28.03.2016. godine tužilji je odobrena isplata otpremnine u iznosu od 141.245,94 dinara po rešenju tuženog od 15.03.2016. godine. Prema odluci tuženog od 05.02.2016. godine utvrđeno je za koje zaposlene prestaje potreba za njihovim radom prema Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 29.01.2016. godine. Navedenim pravilnikom ukinuto je radno mesto ... u ... .

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili rešenje o otkazu ugovora o radu kao nezakonito.

Za zakonitost otkaza ugovora o radu po osnovu tehnološkog viška iz člana 179. Zakona o radu potrebno je da poslodavac dokaže da je prestala potreba za obavljanjem poslova radnog mesta na koje je raspoređeno lice koje je dobilo otkaz ili da je ukinuto radno mesto na koje je raspoređeno lice koje je dobilo otkaz. Po pravilnom zaključku nižestepenih sudova, tuženi nije mogao tužilji da otkaže ugovor o radu na radnom mestu „...“ s obzirom na činjenice da je odlukama tuženog od 15.10.2014. i od 02.12.2014. godine (koje se upodobljavaju aneksu ugovora o radu iz člana 171. Zakona o radu) bila raspoređena na poslove u hotelu „...“. Imajući u vidu da je tuženi ukinuo radno mesto na kome tužilja nije ni radila, ni bila raspoređena, to nije mogao doneti rešenje o otkazu tužilji koja je raspoređena na drugo radno mesto.

U situaciji kada je rešenje o otkazu nezakonito iz navedenih razloga, nisu od uticaja, iako su tačni navodi revidenta, da tuženi u konkretnom slučaju nije bio u obavezi donošenja programa rešavanja viška zaposlenih na osnovu čl. 153-156. Zakona o radu (od ukupno 82 zaposlena na neodređeno vreme, ukinuto je osam radnih mesta), te da kašnjenje u isplati otpremnine ne čini rešenje nezakonitim (rok za isplatu otpremnine po osnovu prestanka radnog odnosa zaposlenima u javnom sektoru određen članom 22. stav 5. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i iznosi 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. I po stavu Vrhovnog kasacionog suda od 30.11.2004. i od 31.01.2005. godine rešenje o prestanku radnog odnosa neće biti ništavo ako je, između ostalog, zaposleni primio otpremninu pre podnošenja tužbe za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa. Međutim, pobijano rešenje o otkazu je nezakonito iz drugog, već izloženog razloga.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić