U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca N.Z. iz Đ., čiji je punomoćnik D.S., advokat iz P., protiv tuženog Javnog preduzeća za izgradnju Opštine Ž., radi utvrđenja postojanja radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2441/15 od 28.10.2015. godine, u sednici održanoj 14.04.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2441/15 od 28.10.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P1 149/14 od 24.07.2015. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je primarni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog počev od 05.06.2014. godine, te da se obaveže tuženi da ga vrati u radni odnos, kao neosnovan. U drugom stavu izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tuženog broj 552/14 od 04.06.2014. godine o otkazu ugovora o radu i obaveže tuženi da tužioca vrati u radni odnos na određeno vreme do trenutka dobijanja saglasnosti za popunu upražnjenog radnog mesta, kao neosnovan. U trećem stavu izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2441/15 od 28.10.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P1 149/14 od 24.07.2015. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, na koju se u reviziji sasvim uopšteno ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 03.03.2014. godine, tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o radu na određeno vreme, počev od 03.03.2014. godine do dobijanja saglasnosti za popunu upražnjenog radnog mesta. U navedenom ugovoru o radu je, na svim primercima istovremeno, pored oznake roka „do dobijanja saglasnosti za popunu upražnjenog radnog mesta“ dodato još i „90 dana“. Tužilac je 04.03.2014. godine stupio na rad i to na radno mesto referenta za pravne poslove. Usled isteka perioda na koji je zaključen, tužiocu je otkazan ugovor o radu i utvrđeno je da mu radni odnos prestaje 03.06.2014. godine. Naime, u predmetnom ugovoru o radu na određeno vreme je, kao period trajanja ugovora, bilo upisano „do dobijanja saglasnosti za popunu upražnjenog radnog mesta“, a nakon toga upisan rok od 90 dana i ova ispravka ugovora je izvršena istovremeno na svim primercima ugovora. Period od 90 dana je istekao 01.06.2014. godine. Pošto je 01.06.2014. godine bio neradni dan, odnosno nedelja, to je rok iz ugovora o radu na određeno vreme od 90 dana istekao prvog narednog radnog dana, odnosno 02.06.2014. godine. Tužiocu je ugovor o radu otkazan 04.06.2014. godine i ovo rešenje tuženog - broj 552/14 od 04.06.2014. godine, tužilac je primio 06.06.2014. godine.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog. Takođe je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je neosnovan i eventualni tužbeni zahtev kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu, te da se tuženi obaveže da tužioca vrati u radni odnos na određeno vreme, do trenutka dobijanja saglasnosti za popunu upražnjenog radnog mesta.

Odredbom člana 37. stav 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005 ... 54/2009), propisano je da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.

Pošto je tužilac kod tuženog zasnovao radni odnos na određeno vreme u trajanju od 90 dana i ovaj rok je istekao 02.06.2014. godine, nakon čega je doneto rešenje kojim je tuženi otkazao tužiocu ugovor o radu dana 04.06.2014. godine, a tužilac ga je primio 06.06.2014. godine, to je rešenje kojim je tuženi otkazao tužiocu ugovor o radu zakonito. Naime, nije ni bilo uslova da dođe do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, jer je tužilac, kao zaposleni, trebalo da nastavi da radi pet radnih dana po isteku perioda na koji je zasnovan radni odnos, a u konkretnom slučaju taj uslov nije ispunjen, jer tužilac nije nastavio da radi najmanje pet radnih dana po isteku navedenog perioda. Stoga je odbijanjem tužbenog zahteva za utvrđenje da je radni odnos tužioca na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, pravilno primenjena odredba člana 37. stav 4. Zakona o radu.

Takođe pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je saglasna volja stranaka, prilikom zaključenja navedenog ugovora o radu, bila, da se isti zaključuje na određeno vreme u trajanju od 90 dana, te da nisu ispunjeni uslovi za poništaj ugovora po tom osnovu.

Vrhovni kasacioni sud je cenio navode revizije tužioca, pa je našao da su isti neosnovani. Ukazivanje u reviziji da je u konkretnom slučaju ugovor o radu zaključen do dobijanja saglasnosti, a ne na period od 90 dana, svode se na osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, što nije dozvoljeno u smislu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Ostali revizijski navodi u potpunosti predstavljaju ponavljanje navoda koji su već isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a ove navode drugostepeni sud je pravilno ocenio kao neosnovane, dajući za tu ocenu jasne i potpune razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.