U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jasmina Mihailović, advokat iz ..., protiv tuženog HK „Krušik“ AD Valjevo, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i utvrđenja radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3186/21 od 05.11.2021. godine, u sednici održanoj 31.08.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3186/21 od 05.11.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 282/20 od 12.05.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev tužioca i poništeno, kao nezakonito rešenje tuženog broj: .../...-... od 25.08.2020. godine. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog počev od 01.09.2020. godine i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad na ... . Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 96.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3186/21 od 05.11.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj .../...-... od 25.08.2020. godine. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke i odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca da se utvrdi da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog počev od 01.09.2020. godine i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad na ... . Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka u iznosu od 96.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti,

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog na određeno vreme počev od 04.07.2018. godine do 31.08.2018. godine, radi obavljanja ..., po osnovu ugovora o radu od 03.07.2018. godine. Nakon toga, tužilac je sa tuženim zaključio više sukcesivnih aneksa ugovora o radu na određeno vreme počev od 29.08.2018. godine do 31.08.2020. godine, zbog potrebe realizacije projekta po ugovoru broj .../..., dok su ostale odredbe ugovora o radu ostale neizmenjene. Osporenim rešenjem tuženog o otkazu ugovora o radu, tužiocu je 31.08.2020. godine prestao radni odnos zbog isteka vremena na koji je zasnovan.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio zahtev tužioca, primenom člana 37. u vezi sa članom 33. Zakona o radu, jer je ocenio da prvi zaključeni ugovor o radu na određeno vreme od 03.07.2018. godine nije sadržao osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, zbog čega je kao takav nezakonit, da naknadno aneksiranje ugovora o radu navođenjem osnova – realizacija projekta po ugovoru broj .../... ne vodi pravnom osnaženju navedenog ugovora, te da je tužilac ugovor o radu zaključio suprotno članu 33. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, zbog čega je stekao status zaposlenog na neodređeno vreme od 04.07.2018. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je drugostepeni sud pravilnom primenom materijlanog prava preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca, sa kojih razloga se revizijom tužioca neosnovano ukazuje da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Članom 37. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 113/17), propisano je da se ugovor o radu može da zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Stavom 2. istog člana propisano je da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Stavom 3. istog člana propisano je da se prekid kraći od 30 dana ne smatra prekidom perioda iz stava 2. ovog člana. Stavom 4. tačka 2. istog člana, propisano je da izuzetno od stava 2. ovog člana, ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta. Članom 175. stav 1. tačka 1. istog zakona propisano je da radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan.

Tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos na određeno vreme počev od 04.07.2018. godine do 31.08.2018. godine, radi obavljanja ..., po osnovu ugovora o radu od 03.07.2018. godine, a nakon toga je sa tuženim zaključio više sukcesivnih aneksa ugovora o radu na određeno vreme počev od 29.08.2018. godine do 31.08.2020. godine, zbog potrebe realizacije projekta po ugovoru broj .../... . Kada se ima u vidu navedeno i citirane odredbe Zakona o radu, pravilan je zaključak drugostepenog suda da kod činjenice da je tužilac ugovorom o radu zasnovao radni odnos na određeno vreme počev od 03.07.2018. godine do 31.08.2018. godine da se nisu stekli uslovi da se aktivira pravilo preobražaja radnog odnosa, s obzirom da radni odnos nije zasnovan na period od 24 meseca. Kod utvrđenog, da je nakon toga tužilac sa tuženim zaključio više sukcesivnih aneksa ugovora o radu na određeno vreme počev od 29.08.2018. godine do 31.08.2020. godine, a kojim je tužilac angažovan radi realizacije projekta po ugovoru broj .../... i kojima je određen početak i završetak radnog odnosa, odnosno krajnji rok angažovanja tužioca, shodno članu 37. i članu 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da je radni odnos tužioca prestao istekom roka za koji je zasnovan, jer naknadno zaključenim aneksima ugovora o radu radni odnos na određeno vreme produžen na period duži od 24 meseca ne može dovesti do preobražaja radnog odnosa, s obzirom da su aneksi ugovora o radu zaključeni zbog rada na projektu, u kom slučaju je isključena mogućnost da se aktivira pravilo o preobražaju radnog odnosa, s obzirom na to da se ugovor o radu na određeno vreme u ovom slučaju može zaključiti i na period duži od 24 meseca.

Stoga su bez uticaja revizijski navodi tužioca kojima se osporava odluka drugostepenog suda u pogledu pravilne primene materijalnog prava i ukazivanje da je došlo do preobražaja radnog odnosa.

Kako je neosnovan zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, to je pravilno odbijen i zahtev tužioca za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karaktet tog zahteva.

Vrhovni kasacioni sud nije posebno cenio revizijske navode kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, jer to nije dozvoljen revizijski razlog.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić