U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene odredaba ovog Zakona, pa nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka propisane članom 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom uopšteno ukazuje. Drugostepeni sud je ocenio bitne žalbene navode, prihvatajući činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, ali je na tako utvrđeno činjenično stanje drugačije primenio materijalno pravo, primenom odredbe člana 394. stav 1. tačka 4. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je na osnovu ugovora o radu koji je sa tuženom zaključila 24.03.2017. godine, zasnovala radni odnos na određeno vreme do 27.03.2019. godine, na radnom mestu višeg saradnika za ..., a aneksom ugovora od 01.06.2018. godine, premeštena je na radno mesto ... . Rešenjem tužene od 15.03.2019. godine, koje je predmet pobijanja u ovom postupku, utvrđeno je da je tužilji prestao radni odnos dana 27.03.2019. godine zbog isteka roka na koji je zasnovan. Tužilja je bila na bolovanju zbog negovanja, čuvanja i lečenja maloletne ćerke BB u periodu od 20.03. do 31.03.2019. godine, a u periodu od 01.04. do 12.04.2019. godine, bila je bolovanju zbog negovanja, čuvanja i lečenja maloletne ćerke VV. Tužena je tužilji pobijano rešenje ekspedovala preporučenom poštom dva puta, ali se oba puta pošiljka vratila kao neuručena, te je rešenje istaknuto na oglasnoj tabli tužene. Rešenje je tužilji uručeno lično nakon povratka sa bolovanja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da je pobijano rešenje nezakonito jer je članom 183. stav 1. Zakona o radu propisano da se opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu u smislu člana 179. tog zakona ne smatra privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja, a tužilja je u ovom slučaju bila na bolovanju zbog nege deteta u kom slučaju se po odredbama Zakona o radu ne može raskinuti radni odnos, te prilikom donošenja osporenog rešenja tužena nije poštovala zakonske odredbe. Drugostepeni sud nije prihvatio zaključak prvostepenog suda, već je ocenio da je sporno rešenje zakonito, s obzirom da je odredbama člana 66. stav 1. i 2. Ustava RS, i člana 94. stav 1, 94a stav 1. i 187. Zakona o radu, koje su sve citirane u drugostepenoj presudi, predviđena posebna zaštita žena i majki i uvedena zabrana poslodavcu da otkaže ugovor o radu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta. Sve odredbe se odnose na zabranu otkaza određenim kategorijama radnika, odnosno pruža se posebna zaštita od otkaza ugovora na radu majkama pre i nakon porođaja. Drugostepeni sud je ocenio da tužilja, koja je u vreme isteka ugovora o radu zaključenog na određeno vreme bila na bolovanju zbog bolesti dece, ne spada u kategoriju radnika koji uživaju posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu, odnosno da nema status lica iz člana 94. i 94a Zakona o radu, zbog čega nema mesta ni primeni člana 187. stav 3. Zakona o radu, te je pobijano rešenje doneto u svemu u skladu sa odredbama člana 37. stav 1. Zakona o radu, kojim je regulisano zaključenje ugovora o radu na određeno vreme i trajanje takvog radnog odnosa, a pobijanim rešenjem samo je utvrđeno da je protekao period na koji je zaključen ugovor o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da se odredbama citiranih članova Ustava RS i Zakona o radu pruža zaštita majkama od otkaza ugovora o radu, ali samo u periodu propisanom odredbama članova 94. stav 1. do 4. i 94. stav 1. do 3. Zakona o radu, koji se vezuje za odsustvo sa posla za vreme trudnoće i porodiljskog odsustva, kao i odsustvo nakon porodiljskog odsustva radi posebne nege deteta, te se u tom kontekstu imaju ceniti razlozi koji se ne smatraju opravdanim za otkaz ugovora o radu po članu 183. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, kao i odredba člana 187. stav 1. istog zakona kojim odredbama su propisani slučajevi u kojima poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

I po oceni Vrhovnog suda, posebni slučajevi u kojima se zaposlenom ne može otkazati ugovor o radu odnose se samo na negu deteta u okviru porodiljskog odsustva i kasnije ukoliko dete ima posebne potrebe u pogledu nege, što ovde nije slučaj. Tužilji je u vreme dok je odsustvovala sa rada zbog bolesti dece, ali ne takve koja iziskuje posebnu negu u smislu citiranih zakonskih odredaba, istekao ugovor o radu zaključen na određeno vreme, što je konstatovano osporenim rešenjem, koje je po oceni Vrhovnog suda iz izloženih razloga doneto u svemu u skladu sa odredbama člana 37. stav 1. i člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu. Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, te je pobijanom presudom pravilno odbijen tužbeni zahtev da se poništi kao nezakonito rešenje o prestanku radnog odnosa i da se tužena obaveže da tužilju vrati na rad.

Cenjeni su navodi revizije koji se odnose na rešenje o godišnjem odmoru iz 2018. godine koje je tužena donela, a zatim poništila, kao i navodi koji se odnose na to da je tužena odjavu sa osiguranja za tužilju RF PIO dostavila 10.04.2019. godine, čime je tužiljin radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, međutim, ovi navodi ne mogu biti od uticaja na donošenje drugačije odluke, s obzirom da tužilja u ovom sporu nije tražila poništaj rešenja koje se odnosi na njen godišnji odmor, niti preobražaj radnog odnosa.

Cenjeni su navodi revizije koji se odnose na to da je osporenim rešenjem konstatovano da joj radni odnos prestaje 27.03.2019. godine, umesto 28.03.2019. godine, međutim, ovaj propust po oceni Vrhovnog suda ne utiče na pravilnost i zakonitost osporenog rešenja, a tužilja može od tužene za ovaj dan tražiti naknadu zarade.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković