Dopunskom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2952/17 od 26.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da na iznose iz stava drugog izreke presude P1 2952/17 od 02.09.2019. godine u korist tužioca obračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, za period od 15.12.2012. godine do 31.12.2015. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka iz podneska od 28.10.2019. godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 615/20 od 17.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2952/17 od 02.09.2019. godine u drugom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2952/17 od 02.09.2019. godine u stavu prvom i trećem izreke, i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke u pogledu dosuđenog iznosa troškova postupka od 307.250,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2952/17 od 02.09.2019. godine u preostalom delu četvrtog stava izreke preinačena je u pogledu zatezne kamate, tako što je odbijen zahtev tužioca za isplatu zatezne kamate na dosuđene troškove postupka od dana donošenja do dana izvršnosti presude. Stavom četvrtim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena dopunska presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2952/17 od 26.11.2019. godine. Stavom petim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, posebna revizija tužioca u ovom sporu je dozvoljena radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiočeva revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je od 01.02.2019. godine raspoređen na radno mesto u Odeljenju za suzbijanje krijumčarenja narkotika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalističke policije, sa zvanjem mlađi policijski narednik I klase. Pre ovog raspoređivanja tužilac je obavljao poslove suzbijanja opšteg kriminaliteta u Policijskoj stanici ... . Rešenjem od 31.05.2013. godine tužilac je unapređen u zvanje policijski narednik, a rešenjem od 19.08.2014. godine trajno je raspoređen u označenu službu u zvanju glavnog policijskog inspektora.

Tužilac je podnetom tužbom tražio naknadu štete nastale u periodu od 15.12.2012. godine do 31.12.2015. godine, u visini razlike između isplaćene i dvostruke plate po Uredbi o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala.

Prvostepeni sud, primenom članova 10. i 18. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela i člana 2. stav 1. označene Uredbe, delimično je usvojio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je, nakon održane rasprave, odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev i dopunsku presudu kojom je odlučeno o zahtevu za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na novčane iznose za koje je nižestepeni sud odbio tužiočev zahtev. Po stanovištu tog suda, tužiočev zahtev preko dosuđenih iznosa nije osnovan jer isti predstavljaju razliku između isplaćenih iznosa i iznosa od 81.363,98 dinara - dvostruke plate koju je tužilac ostvario u januaru 2009. godine, pre raspoređivanja u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, osnovani su navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava, što je imalo za posledicu nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Odredbom člana 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela propisano je da lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz tog Zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Okružnom zatvoru u Beogradu. Prema stavu 2. te odredbe, plate tih lica uređuje Vlada.

Vlada Republike Srbije je, Uredbom o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala, propisala da se plate lica koja obavljaju poslove u navedenim organizacionim jedinicama državnih organa obračunavaju i isplaćuju u dvostrukom iznosu plate koju su ostvarivali na poslovima sa kojih su stupili na rad u organizacione jedinice iz člana 1. te Uredbe (član 2. stav 1).

Sledstveno tome, po stanovištu revizijskog suda, označenom Uredbom ustanovljeno je pravo tužioca - lica zaposlenog u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, na isplatu dvostrukog iznosa plate koju bi u spornom periodu ostvarivao u odnosu na visinu osnovne plate koju bi primao na mesečnom nivou na radnom mestu na kojem je, pre premeštaja u pomenutu službu, bio radno angažovan. To podrazumeva da svako uvećanje osnovne mesečne plate na ranijem radnom mestu tužioca posledično dovodi do uvećanja dvostrukog iznosa njegove osnovne plate u službi za borbu protiv organizovanog kriminala.

Imajući izloženo u vidu, stanovište drugostepenog suda nije pravilno jer je kao osnovica za obračun razlike u celom spornom periodu uzeta dvostruka plata koju je tužilac ostvario u januaru 2009. godine, bez uvećanja te plate koju bi kasnije ostvario na tom radnom mestu. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka, bez razjašnjenja njegovim saslušanjem, ne može se utvrditi na koji je način obračun dvostruke plate vršen, odnosno da li je kao osnovica za taj obračun uzeta osnovna plata tužioca na prethodnom radnom mestu sa svim njenim povećanjima u spornom periodu.

Iz tih razloga, pobijana drugostepena presuda je morala biti ukinuta u delu kojim je odbijena žalba tužioca i predmet u tom delu vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će, imajući izloženo u vidu, nakon održane rasprave i razjašnjenja nalaza veštaka ponovo odlučiti o tužiočevoj žalbi i troškovima postupka.

S`toga je, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić