Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačujućem delu (stavovi prvi, drugi i treći izreke) tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. .

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) i našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog „Železnice Srbije“ AD Beograd do 10.08.2015. godine kao manevrista u OC za SP ... -stanica ..., kada je preuzet po osnovu ugovora o radu kod tuženog „Infrastruktura železnice Srbije“ AD Beograd sa kojim je zaključio Aneks ugovora o radu. U vreme dok je bio u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca - tuženog „Železnice Srbije“ AD Beograd, tužilac je dana 03.06.2015. godine zadobio teške telesne povrede na radu kao manevrista na gelenderu lokomotive koja se kretala iz Stanice Slovac ka Lajkovcu. BB, mašinovođa koji je kritičnom prilikom upravljao lokomotivom, oglašen je krivim za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ RS, za koje je pravnosnažno osuđen u vezi sa događajem u kojem je tužilac zadobio povede. Saobaraćajnim veštačenjem utvrđeno je da postoji doprinos tužioca nastanku štete (zbog učinjenih propusta kojima su prekršene odredbe članova 16., 115., 116., 122., 128., i 134. Uputstva o manevrisanju). Medicinskim veštačenjem utvrđeni su intenzitet i dužina trajanja straha i fizičkih bolova koje je tužilac trpeo u vezi sa zadobijenim povredama, a kao posledica pretrpljenih povreda kod tužioca je došlo i do umanjenja životne aktivnosti od 35%. Tužilac je nakon povređivanja smešten u bolnicu Valjevo, u više navrata je operisan i njegov oporavak i dalje traje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je stavom prvim izreke delimično usvojio tužbeni zahtev u odnosu na oba tužena, obavezujući ih da tužiocu solidarno naknade pretrpljenu nematerijalnu štetu u dosuđenim iznosima, sa pripadajućom kamatom od presuđenja do isplate, nalazeći da postoji doprinos tužioca nastanku štete od 30%, s pozivom na član 200. Zakona o obligacionim odnosima, a stavom drugim izreke preko tih iznosa do ukupno traženih iznosa tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan u odnosu na oba tužena. Ocenio je kao neosnovan prigovor nedostatka pasivne legitimacije u odnosu na oba tužena, s pozivom na član 505. stav 1. tačka 2. Zakona o privrednim društvima (solidarna odgovornost društva deljenika i sticaoca za obaveze koje nisu prenete na društva sticaoca), jer su statusnom promenom kod tuženog JP “Železnoce Srbije“ AD Beograd formirana tri novoosnovana društva među kojima i tuženi „Infrastruktura železnice Srbije“ AD Beograd, kojom prilikom je značajan deo imovine tuženog JP “Železnoce Srbije“ AD Beograd prenet na novoosnovana društva. Ocenio je kao neosnovan i prigovor zastarelosti potraživanja tužioca u vezi sa pretrpljenom povredom na radu, s pozivom na odredbe člana 376. i člana 377. ZOO, imajući u vidu da je okrivljeni BB izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ RS, za koje je pravnosnažno osuđen, tako da pravo na naknadu štete zastareva u roku od 10 godina (član 103. stav 1. tačka 4. KZ RS).

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbama tuženih, stavom prvim izreke preinačio prvostepenu presudu u odnosu na tuženog „Infrastruktura železnice Srbije“ AD Beograd, tako što je odbio tužbeni zahtev u odnosu na ovog tuženog kojim je traženo da se obaveže da solidarno sa prvotuženim JP „Železnice Srbije“ AD Beograd naknadi tužiocu pretrpljenu nematerijalnu štetu, dok je stavom četvrtim izreke u odnosu na tuženog JP „Železnice Srbije“ AD Beograd ukinuo prvostepenu presudu i vratio predmet na ponovno suđenje. Prema stanovištu tog suda, odluka prvostepenog suda u odnosu na tuženog „Infrastruktura železnice Srbije“ AD Beograd zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Ovo stoga što u vreme kada se desio štetni događaj (03.06.2015. godine) tužilac nije bio u radnom odnosu kod ovog tuženog, već kod tuženog JP „Železnica Srbija“ AD Beograd, zbog čega isti nije pasivno legitimisan u ovoj pravnoj stvari.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda u preinačujućem delu zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Članom 164. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...95/18) propisana je odgovornost poslodavca za naknadu štete koja je nastala u vezi sa radom.

U konkretnom slučaju, prema utvrđenom činjeničnom stanju u vreme kada je tužilac zadobio povredu na radu (03.06.2015. godine) bio je u radnom odnosu kod tuženog JP „Železnica Srbija“ AD Beograd, a ne kod tuženog „Infrastruktura železnice Srbije“ AD Beograd. Zbog toga, i po oceni Vrhovnog suda tuženi „Infrastruktura železnice Srbije“ AD Beograd nije pasivno legitimisan u ovoj pravnoj stvari i nema mesta njegovom obavezivanju da tužiocu, solidarno sa tuženim JP „Železnica Srbija“ AD Beograd, naknadi pretrpljenu nematerijalnu štetu u vezi sa povredom na radu (član 164. stav 1. Zakona o radu).

Suprotno navodima revizije tužioca tuženi „Infrastruktura železnice Srbije“ AD Beograd kao društvo sticalac osnovan je Odlukom Vlade Republike Srbije od 02.07.2015. godine („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 60/15) u postupku sprovođenja statusne promene tuženog „Železnice Srbije“ AD Beograd. Reč je o statusnoj promeni (izdvajanje uz osnivanje) iz člana 489. stav 1. tačka 1. i stav 2. Zakona o privrednim društvima („Službnei glasnik RS, br. 36/11...5/15), u kojoj se jedno društvo (društvo prenosilac) deli tako što prenosi deo svoje imovine i obaveza na jedno ili više novoosnovanih društava (društvo sticaoci), a po sprovedenoj statusnoj promeni samo nastavlja da postoji. U slučaju takve statusne promene, za prenos obaveza na društvo sticaoca relevantan je isključivo ugovor o statusnoj promeni, odnosno plan podele. Na društvo sticaoca prelaze samo one obaveze društva prenosioca za koje je određeno navedenim aktima. Okolnost da je tuženo društvo sticalac preuzelo tužioca i sa njim zaključilo aneks ugovora o radu, ne znači da je na taj način preuzelo i sve obaveze tužiočevog ranijeg poslodavca – društva prenosioca po osnovu radnog odnosa nastalog pre statusne promene. Zaključenje aneksa ugovora o radu predstavlja realizaciju zakonske obaveze da se tužilac zadrži u radnom osnosu, u skladu sa članovima 147-151 Zakona o radu. Međutim, tim zakonskim odredbama nije izričito propisano da se na taj način preuzimaju i obaveze poslodavca prethodnika prema zaposlenom iz njihovog radnog odnosa.

Pored toga, odredbom člana 505. stav 1. tačka 2. Zakona o privrednim društvima propisano je da društvo sticalac solidarno odgovara sa društvom prenosiocem za obaveze koje su po navedenim statusnim dokumentima ostale na strani društva prenosioca, ali samo do iznosa razlike vrednosti imovine društva prenosioca koja mu je preneta i obaveza društva prenosioca koje je preuzeo, osim ako je sa određenim poveriocima drugačije ugovoreno, što tužilac tokom postupka dokazao (član 231. ZPP). Označena statusna promena društva prenosioca sprovedena je po postupku propisanom Zakonom o privrednim društvima, a tužilac izvedenim dokazima tužilac nije dokazao (član 231. ZPP) da je na tuženog „Infrastruktura Železnice Srbije“ AD kao društva sticaoca prešle i obaveze u koje spadaju i novčana potraživanja zaposlenih koje je taj tuženi preuzeo od društva prenosioca – ovde tuženog „Železnice Srbije“ AD Beograd. O ovome su se izjasnili Ustavni sud, Vrhovni kasacioni sud i Vrhovni sud u brojnim odlukama.

Stoga je pravilno drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu i odbio tužbeni zahtev tužioca u odnosu na kasnijeg poslodavca tuženog „Infrastruktura Železnice Srbije“ AD, na način bliže naveden u stavu prvom izreke pobijane presude.

Pravilno je odlučeno i o naknadi troškova postupka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković