
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 760/2015
24.02.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje N.K. iz R., Ulica … broj …, čiji je punomoćnik G.P., advokat iz R., Ulica … broj .., protiv tuženog NK M. r. DOO sa K., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2435/14 od 22.01.2015. godine ispravljene rešenjem istog suda Gž1 2435/14 od 03.03.2015. godine, u sednici održanoj 24.02.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2435/14 od 22.01.2015. godine, ispravljena rešenjem istog suda Gž1 2435/14 od 03.03.2015. godine i predmet VRAĆA istom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Raški P1 1360/13 od 06.03.2014. godine, stavom prvim izreke, poništeno je rešenje predsednika Upravnog odbora tuženog broj 1634/11 od 10.08.2011. godine i naloženo je tuženom da tužilju vrati u radni odnos i rasporedi na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji nadoknadi troškove postupka od 197.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2435/14 od 22.01.2015. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž1 2435/14 od 03.03.2015. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi rešenje predsednika Upravnog odbora tuženog broj 1634/11 od 10.08.2011. godine i da se naloži tuženom da tužilju vrati u radni odnos i rasporedi na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o reviziji tužilje, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 49/13-US, 74/13-US i 55/14), našao da je revizija tužilje osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na poslovima knjigovođe, a na osnovu ugovora o radu od 10.03.2011. godine. Spornim rešenjem predsednika Upravnog odbora tuženog broj 1634/11 od 10.08.2011. godine tužilji je otkazan ugovor o radu, s obzirom da je proglašena tehnološkim viškom, zbog organizacionih i ekonomskih promena kod tuženog. Odlukom Upravnog odbora tuženog od 29.06.2011. godine usvojena je nova organizaciona struktura i utvrđeni su poslovi koji se ukidaju. Tuženi je doneo Program rešavanja viška zaposlenih 06.08.2011. godine i utvrdio da od 113 zaposlenih na dan donošenja Programa, prestala je potreba za radom 14 zaposlenih, zbog smanjenja potrebnog broja izvršilaca na određenim poslovima i ukidanja određenih radnih mesta, pa je sastavni deo Programa spisak zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, između kojih i za radom tužilje. Takođe je utvrđeno da tuženi nije mogao da tužilji obezbedi premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, rad sa skraćenim radnim vremenom, kao i druga prava u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Tužilji je isplaćena zarada i druga primanja koja je ostvarivala do dana prestanka radnog odnosa, kao i otpremnina od 325.208,32 dinara.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i poništio rešenje predsednika Upravnog odbora tuženog od 10.08.2011. godine, s obzirom da ne sadrži konkretne razloge zbog kojih je tužilja proglašena tehnološkim viškom, odnosno koji su kriterijumi bili primenjeni pri odlučivanju ko će od zaposlenih biti proglašen tehnološkim viškom, kao i da je sporno rešenje doneto od strane nenadležnog organa, odnosno predsednika Upravnog odbora tuženog. Međutim, drugostepeni sud je zaključio da su kriterijumi za određivanje viška zaposlenih primenjeni u proceduri koja je prethodila donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu, zbog čega ne moraju da se ponavljaju i navode u obrazloženju, jer su sastavni deo Programa. S toga je zaključio da je u potpunosti sprovedena procedura utvrđivanja viška zaposlenih, zbog čega je tužilji zakonito otkazan ugovor o radu.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.
Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05 i 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Saglasno navedenom, tehnološke, ekonomske i organizacione promene kod poslodavca predstavljaju njegovu poslovnu politiku, koju sud nije ovlašćen da ispituje u postupku ocene zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa zaposlenom po ovom osnovu, ali razlozi za prestanak potrebe za radom zaposlenog moraju biti objektivni i opravdani.
U konkretnom slučaju, Programom rešavanja viška zaposlenih od 06.08.2011. godine uvrđeno je da tuženi ima 113 zaposlenih, da je izmenjenim aktom o sistematizaciji od 29.06.2011. godine smanjen broj izvršilaca na pojedinim poslovima, a da su ukinuta radna mesta „kasir“ i „saradnik za opšte i pomoćne delatnosti“, tako da je zbog smanjenja potrebnog broja izvršilaca na određenim poslovima i ukidanja navedenih radnih mesta prestala potreba za radom 14 zaposlenih. Prema navedenom Programu na radnom mestu knjigovođa, na koje je tužilja bila raspoređena, smanjen je broj izvršilaca sa pet na potrebnih tri. Pored toga, stavom VI navedenog Programa predviđeni su kriterijumi za određivanje viška zaposlenih i to polazne osnove (ukidanje poslova i smanjenje broja izvršilaca na po jedinim poslovima) i kriterijumi (osnovni: rezultati rada i dopunski: imovno stanje, socijalno stanje, zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove porodice i dužina staža osiguranja).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda tužilja osnovano u reviziji ukazuje da nije utvrđeno kako su primenjeni kriterijumi pri odlučivanju ko će od zaposlenih na radnom mestu knjigovođa, koje je ona obavljala, biti proglašen tehnološkim viškom kod tuženog u situaciji kada od pet izvršilaca, tri nastavljaju rad, a dva su višak.
Naime, odredbom člana 155. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, propisano je da program rešavanja viška zaposlenih sadrži kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih. Drugostepeni sud u obrazloženju svoje odluke navodi da su kriterijumi bili primenjeni u proceduri koja je prethodila donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu, zbog čega ne moraju da se navode u obrazloženju, jer su sastavni deo Programa. Vrhovni kasacioni sud nalazi da je nejasno zaključivanje drugostepenog suda u konkretnom slučaju, jer u obrazloženju spornog rešenja od 10.08.2011. godine je navedeno da su odlukom Upravnog odbora utvrđeni pojedini poslovi koji se ukidaju, iz čega se može zaključiti da su poslovi tužilje ukinuti. Međutim, nesporno nisu, već je na poslovima knjigovođa koje je obavljala tužilja smanjen broj izvršilaca sa pet na tri, a iz spiska viška zaposlenih proizilazi da je LJ.B. drugi knjigovođa proglašen za višak, pored tužilje, s tim što nema utvrđenih činjenica o tome zašto su njih dve proglašene za višak, a ne ostali izvršioci na radnom mestu knjigovođa. Tuženi poslodavac je na osnovu člana 155. stav 1. tačka 4. Zakona o radu utvrdio kriterijume u Programu rešavanja viška zaposlenih od 06.08.2011. godine, ali on ima obavezu i da te kriterijume primeni, a u ovom slučaju je ostalo nejasno koji su i kako su bili primenjeni kriterijumi iz stava VI navedenog Programa u donošenju spornog rešenja kojim je tužilji otkazan ugovor o radu.
Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 417. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci rešenja.
U ponovnom postupku, drugostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja i potom će pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku o tužbenom zahtevu.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.