Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž1 1915/2024 od 14.11.2024. godine, stavom prvim izreke, potvrdio presudu Osnovnog suda u Leskovcu P1 362/23 od 28.03.2024. godine, u delu stava prvog izreke, u pogledu dosuđene naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor, u stavu drugom izreke, u stavu četvrtom izreke i u stavu petom izreke, a žalbe tužioca i tužene je odbio kao neosnovane. Stavom drugim izreke, preinačena je ista presuda u preostalom delu stava prvog izreke u pogledu zakonske zatezne kamate, tako što je odbijen zahtev tužioca kojim je tražio da sud tuženu obaveže da mu na iznos obračunate zakonske zatezne kamate u docnji od 15.256,51 dinar, isplati zakonsku zateznu kamatu za period od dana izvršnosti do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačena je ista presuda u stavu trećem izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženu da u ime i za račun tužioca obračuna i izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i to za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, osiguranje za slučaj nezaposlenosti na ime naknade štete zbog neiskoršćenog godišnjeg odmora za 2019. godinu na osnovicu od 110.300,00 dinara, koja osnovica je bruto iznos za uplatu doprinosa, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, blagovremene revizije su izjavili tužilac i tužena zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku. 

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tužene, zahtevajući naknadu troškova za sastav tog odgovora.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u preinačujućem delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u smislu odredbe člana 408., u vezi 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) i odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da je revizija tužioca, protiv tog dela, pobijane presude, neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio sudija počev od 1995. godine tako što je od 2013. godine do penzionisanja ...2019. godine obavljao funkciju predsednika Višeg suda u ... . Za godine 2018. i 2019., nije doneto rešenje o korišćenju godišnjeg odmora za predsednika suda, kojim bi se utvrdio broj dana godišnjeg odmora na koji je imao pravo, niti period u kome će koristiti godišnji odmor. U 2019. godini, do penzionisanja, tužiocu je proporcionalno pripadalo pravo na 12,5 dana godišnjeg odmora, te je veštačenjem od strane sudskog veštaka ekonomsko-finansnijske struke obračunata visina novčane naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora za tu godinu, kao i kamata za period docnje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tuženu obavezao da tužiocu na iznos naknade štete na ime neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2019. godinu, uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, dok je drugostepeni sud prvostepenu presudu u tom delu preinačio, tako što je taj tužbeni zahtev tužioca odbio, nalazeći da se radi o naknadi koja nema karakter zarade, u smislu odredbe člana 104. stav 1. i 105. stav 1. i stav 2. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno odbio tužbeni zahtev tužioca za obavezivanje tužene da mu uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje na iznos naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2019. godinu.

Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (''Službeni glasnik RS'', br. 84/04 ... 113/17), propisano je da osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavca je zarada, odnosno plata i naknada zarade odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.

Zakon o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/2005 ... 113/2017), u odredbi člana 76., propisuje da u slučaju prestanka radnog odnosa je poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora, a ta naknada ima karakter naknade štete.

Dakle, novčana naknada koju je, na osnovu odredbe člana 76. Zakona o radu, u slučaju prestanka radnog odnosa poslodavac dužan da isplati zaposlenom koji nije iskoriostio godišnji odmor u celini ili delimično, kao primanje u vezi sa radom kod poslodavca koje po osnovu prava iz radnog odnosa zaposleni ostvari po prestanku radnog odnosa, ima karakter zarade na koju se obračunava i plaća porez na dohodak građana i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade. Međutim, pošto je tužilac, do penzionisanja (...2019. godine) radio i nije koristio godišnji odmor, sledi da je za te dane primio zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, na koju su mu, svakako, plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, pa mu se ne može dva puta da plati ista obaveza za isti period, jer su doprinosi već obračunati i plaćeni za svaki dan radnog odnosa na isplaćenu zaradu tužiocu za 2019. godinu. Zbog toga tužilac neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnim revizijama tužioca i tužene.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2018. i 2019. godinu. Pobijana odluka, kojom je tužbeni zahtev tužioca delimično usvojen a delimično odbijen, doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje da je tužilac, u utuženom periodu bio predsednik suda koji je odlučivao o rasporedu korišćenja godišnjeg odmora u sudu i da on nije podneo zahtev za korišćenje godišnjeg odmora za 2018. godinu, dok je u 2019. godini penzionisan (...2019. godine), pa nije ni mogao da dobije rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, niti da ga iskoristi, srazmerno pripadajućem broju dana. Preinačujući deo drugostepene odluke o zakonskoj zateznoj kamati na već obračunati iznos zakonske zatezne kamate zasniva se na primeni odredbe člana 279. Zakona o obligacionim odnosima, i ne odstupa od postojeće sudske prakse. Revizijama parničnih stranaka ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, dok u pogledu zabrane anatocizma propisanog odredbom člana 279. Zakona o obligacionim odnosima, ne postoji neujednačena sudska praksa.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizija parničnih stranaka izjavljenih protiv stava prvog, drugog i četvrtog izreke pobijane presude, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizije nisu dozvoljene.

Na osnovu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, revizija nije dozvoljena, osim kada se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 31.03.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela po reviziji tužioca je 112.590,58 dinara, a po reviziji tužene 67.914,43 dinara.

Na osnovu odredbe člana 28. Zakona o parničnom postupku, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom Zakonu, merodavna vrednost spora, kao vrednosg predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).

Imajući u vidu da ovo nije parnica u radnom sporu koja za predmet ima zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa kod kojih je revizija uvek dozvoljena, a da je pobijana vrednost predmeta spora ispod 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizije tužioca i tužene nisu dozvoljene.

Preinačenje odluke o kamati nije od uticaja na dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, jer se ta odredba zakona ne primenjuje na sporedna traženja, u smislu odredbe člana 28. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Troškovi angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav odgovora na reviziju tužiocu nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković