Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 774/2020
03.09.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanić, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Miletić, advokat u ..., protiv tužene Osnovne škole „Bora Stanković“ u Guberevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade troškova, povodom revizije tužilje izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2864/19 od 08.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 03.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UTVRĐUJE SE da je revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2864/19 od 08.11.2019. godine povučena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2864/19 od 08.11.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 14/18 od 02.07.2019. godine kojom je odbijen primarni tužbeni zahtev tužilje da se tužena obaveže da joj na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati iznos od 43.964,00 dinara za 2015. godinu sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.07.2015. godine do isplate, iznos od 43.951,00 dinara za 2016. godinu sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.07.2016. godine do isplate i iznos od 47.136,00 dinara za 2017. godinu sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.07.2017. godine do isplate, te na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada počev od septembra 2014. godine zaključno sa avgustom mesecom 2017. godine mesečne iznose bliže navedene u ovom stavu izreke presude sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos počev od 22. u mesecu za prethodni mesec do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da sa tužiljom zaključi aneks ugovora o radu kojim se zaposlenoj tužilji priznaje pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora i utvrđuje njihova visina, a naknada troškova za ishranu u toku rada izražava u novčanom iznosu počev od dana podnošenja tužbe, te ukoliko tuženi ne zaključi aneks ugovora o radu sa tužiljom da se ova presuda ima smatrati pravnim osnovom za utvrđivanje visine naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora i za njihovu isplatu tužilji počev od dana podnošenja tužbe i izražavanje naknade troškova za ishranu u toku rada u novčanom iznosu u isplatnim listama, kao neosnovan. Stavom trećim izreke obavezana je tužilja da tuženoj naknadni troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 6.000,00 dinara.

Preuzmite dokument u PDF formatu