O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3141/24 od 10.06.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog tužene za prekid postupka. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da za tužioca uplati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje doprinose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja na iznose zarade dosuđene pravnosnažnom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 7747/21 od 15.11.2023. godine, za period od 01.11.2018. godine do 30.11.2022. godine, i to pojedinačne mesečne iznose bliže navedene u tom stavu izreke, po stopama koje su važile na dan isplate neisplaćene zarade po presudi P1 7747/21 od 15.11.2023. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 108.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2902/25 od 27.11.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prekse.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tužene zahtevajući naknadu troškova revizijskog postupka.

Po oceni Vrhovnog suda, o posebnoj reviziji tužene u ovom sporu potrebno je odlučivati radi novog tumačenja prava po pitanju zastarelosti potraživanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i načina računanja roka zastarelosti, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da je revizija tužene delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom i izvršnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 7747/21 od 15.11.2023. godine, tužena je obavezana da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih zarada za period od 01.11.2018. godine do 30.11.2022. godine, isplati pojedinačne novčane iznose opredeljene u izreci presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Na dosuđene iznose naknade štete po navedenom osnovu, tužena nije u korist tužioca uplatila doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu. Tužbu radi uplate doprinosa tužilac je podneo 05.09.2024. godine, a tužena je istakla prigovor zastarelosti njegovog potraživanja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredbi članova 2, 3. i 51. stav 1. i 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, člana 105. Zakona o radu, članova 154. stav 1. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, usvojili tužbeni zahtev, nalazeći da je prigovor zastarelosti neosnovan. Po stanovištu nižestepenih sudova, uplata doprinosa ne zastareva, budući da predstavlja uslov za ostvarivanje prava na penziju, pored toga presuda od 15.11.2023. godine, kojom su dosuđeni iznosi neisplaćene zarade, postala je pravnosnažna 17.04.2024. godine, a tužba je podneta 05.09.2024. godine, što znači da nije proteko rok zastarelosti potraživanja od 3 godine propisan odredbom člana 196. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revizije tužene da su nižestepeni sudovi prigovor zastarelosti cenili pogrešnom primenom materijalnog prava.

Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“ br. 84/04 ... 94/24), propisuje da je poslodavac obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene i dužan da je da ove doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja (član 51. stav 1. i 2. u vezi sa članom 3.).

Doprinosi koji se plaćaju iz zarade u smislu člana 105. stav 2. Zakona o radu, a koje poslodavac dužan da obračuna i uplati u svoje ime a u korist zaposlenog, sastavni su deo zarade i predstavljaju potraživanje zaposlenog iz radnog odnosa koje je, po svojoj prirodi građansko-pravni, obligacioni odnos. Zato se na sporni odnos stranaka u pogledu zastarelosti potraživanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao sastavnog dela zarade, primenjuje odredba člana 196. Zakona o radu u vezi sa članovima 360., 361. i 362. Zakona o obligacionim odnosima.

Odredbom člana 196. Zakona o radu, propisano je da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od 3 godine od dana nastanka obaveze. Zastarelost počinje da teče prvog dana posle dana kada je zaposleni moga da zahteva ispunjenje obaveze poslodavca, što je u skladu sa članom 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Prema odredbi člana 4. stav 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, plate se isplaćuju u tekućem mesecu za prethodni mesec. Rok zastarelosti, saglasno člana 362. Zakona o obligacionim odnosima, nastupa kada istekne poslednji dan zakonom određenog vremena. Na osnovu odredbe člana 360. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, zastarelošću prestaje zahtevati ispunjenje obaveze, a zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. Sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao (stav 3.).

Po oceni Vrhovnog suda, na ovaj pravni odnos ne može se primeniti odredba člana 114e Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojom je propisano da se odredbe tog zakona o zastarelosti prava na utvrđenje i naplatu ne primenjuju na doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje, jer se u konkretnom slučaju ne radi o poreskom postupku i odnosu između poreske uprave i poreskog obveznika.

U konkretnom slučaju, obaveza tužene da za račun tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nastala je istovremeno sa obavezom da tužiocu isplati platu za svaki mesec koja obaveza dospeva 25. dana u mesecu za prethodni mesec. Ispunjenje obaveze tužene na uplatu tih doprinosa tužilac je mogao da zahteva prvog dana posle dana kad je mogao da zahteva ispunjenje i obaveze tužene na isplatu plate. U parnici koju je vodio radi naknade materijalne štete po osnovu neisplaćene zarade za period od 01.11.2018. godine do 30.11.2022. godine, tužilac je propustio da traži i uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na tražene i dosuđene iznose neisplaćene plate. Imajući u vidu da je tužbu radi uplate doprinosa tužilac podneo 05.09.2024. godine, sledi da su, u smislu odredbe člana 196. Zakona o radu, zastarela njegova potraživanja za naknadu štete za period od novembra 2018. godine do jula 2021. godine, imajući u vidu da se plate isplaćuju u tekućem mesecu za prethodni mesec prema odredbi člana 4. stav 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, pa je, usled zastarelosti, prestalo pravo tužioca da od tužene zahteva ispunjenje obaveze za taj period jer se tužena, kao dužnik, pozvala na zastarelost. U preostalom delu, revizija tužene je neosnovana jer tužiočevo potraživanja za period od avgusta 2021. godine do 30.11. 2022. godine, nije zastarelo u smislu odredbe člana 196. Zakona o radu, a tužena je dužna da priznate doprinose za tužioca uplati na osnovu odredbe člana 51. stav 1. i 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po propisima i stopama koje su važile na dan isplate neisplaćene zarade po presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 7747/21 od 15.11.2023. godine. Prvostepeni sud je tuženu pravilno obavezao da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a delimično preinačenje prvostepene presude nije od uticaja na izmenu odluke o troškovima koja je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 2. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. i 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom i trećem izreke.

Tužena je delimično uspela u postupku po reviziji, pa joj na osnovu člana članova 153. stav 1, 154. stav 2. i 163. stav 2. ZPP, pripada pravo na srazmernu naknadu troškova postupka koji obuhvataju troškove na ime: sastava žalbe i revizije od po 27.500,00 dinara, primenom važeće Advokatske tarife, pa je Vrhovni sud odlučio kao u stavu četvrtom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju i za sudske takse, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu petom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković