Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 809/24 od 10.07.2024. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom i delu stava drugog izreke, u pogledu naknade štete za neiskorišćen godišnji odmor, kao i dopunsku presudu. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda, u preostalom delu stava drugog izreke, u pogledu dosuđenih doprinosa za neiskorišćeni godišnji odmor, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca u tom delu. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 179.657,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Odlučujući o predlozima stranaka za donošenje dopunskog rešenja o troškovima postupka Apelacioni sud u Nišu je rešenjem Gž1 809/24 od 30.10.2024. godine odbio, kao neosnovane predloge stranaka za donošenje dopunskog rešenja o troškovima postupka u predmetu Apelacionog suda u Nišu Gž1 809/24.

Protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbijen predlog tužioca za donošenje dopunskog rešenja o troškovima postupka, tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1. ZPP. Naime, revizijom se osporava u suštini odluka o troškovima postupka. S obzirom na to da sud po okončanju spora, u svakom konkretnom slučaju, u zavisnosti od ishoda spora, na osnovu podnetih zahteva stranaka, odlučuje o troškovima postupka, ceneći odredbe Zakona o parničnom postupku, to nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o dozvoljenosti revizije, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse niti je potrebno novo tumačenje prava.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 410. stav 2. u vezi sa članom 420. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena

Članom 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončava, dok je stavom 6. propisano da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Članom 28. stav 1. ZPP, propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok je stavom 2. propisano da se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da rešenje o odbijanju predloga stranaka za donošenje dopunskog rešenja o troškovima postupka, ne može se pobijati revizijom. Naime, revizija protiv rešenja je dozvoljena samo ako se njime okončava postupak. U konkretnom slučaju, postupak je okončan presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 809/24 od 10.07.2024. godine. Kako se, dakle, rešenjem, kojim je odlučeno o zahtevu za donošenje dopunskog rešenja u pogledu troškova postupka, ne okončava postupak, ovaj sud je reviziju odbacio shodno članu 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 420. ZPP.

Imajući u vidu navedeno, na osnovu člana 420. stav 6. u vezi sa članom 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković