Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije bilo propusta u primeni, niti pogrešne primene neke od odredaba parničnog postupka, pa nema ni povrede člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku na koje revident ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaključivši ugovor o radu zasnovao radni odnos na neodređeno vreme sa tuženim 01.12.2012. godine na radnom mestu rukovodioca RJ „...“ kojim ugovorom je, između ostalog predviđeno da poslodavac odnosno direktor ima pravo zaposlenom da otkaže ugovor o radu uz prethodno upozorenje ukoliko zaposleni dolazi na rad u pripitom stanju, opija se u toku rada, unosi alkohol i druga opojna sredstva u preduzeće, izaziva nered ili učestvuje u tuči. Tokom radnog odnosa, tužilac je, 08.01.2020. godine na osnovu Aneksa ugovora o radu, premešten na poslove radnog mesta rukovodioca RJ „Pogrebne usluge“. U večernjim časovima 14. juna 2021. godine zaposleni kod tuženog organizovao je proslavu povodom rođenja unuke na kojoj je bilo desetak zaposlenih kod tuženog među kojima su bili tužilac i direktor tuženog. Tužilac je te večeri na proslavi, kao i drugi gosti među kojima su bili i zaposleni kod tuženog, konzumirao alkohol, a proslavu je napustio oko ponoći. Narednog dana 15. juna 2021. godine od svih zaposlenih kod tuženog koji su bili prisutni na proslavi prethodne večeri, na rad su došli jedino tužilac i direktor tuženog. Radno vreme tužioca je bilo od 07,00 do 15,00 časova, a tužilac je tog dana biciklom došao na rad 5 do 10 minuta pre osam časova. Direktor tuženog je po dolasku na rad krenuo u obilazak radnika, te je oko 08,20 časova došao do kapele na groblju u Sivcu (gde je bilo radno mesto tužioca) kojom prilikom je zatekao tužioca kako spava u svojoj kancelariji. Direktor tuženog je potom izašao iz kapele, pozvao tužioca telefonom tražeći da izađe ispred kako bi razgovarali, što je tužilac i učinio. Tužilac je bio zbunjen, pričao je nepovezano, osetio se na alkohol i direktor je u 09,00 časova sačinio naredbu za alkotestiranje tužioca vađenjem krvi i uputio ga u Dom zdravlja. Zaposleni BB je tužioca službenim vozilom odvezao u Dom zdravlja gde je tužiocu u 10,00 časova izvršena analiza alkohola u krvi. Tužilac pri povratku iz Sombora nije otišao kući, već se vratio na rad na svoje radno mesto i radio do kraja radnog vremena. U 13,00 časova bila je organizovana sahrana pokojne VV, a tužilac je obavljao poslove svog radnog mesta u vezi sa sprovođenjem organizovanja sahrane, pri čemu je pomagao i u nošenju kovčega pokojne jer nije bilo dovoljno ljudi. Narednog dana, 16.06.2021. godine tuženom je dostavljen nalaz alkohola u krvi Zdravstvene ustanove Dom zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ u Somboru u kojem je konstatovano da je analiza alkohola u krvi kod tužioca 15.06.2021. godine u 10,00 časova i da je utvrđeno prisustvo 1,19 grama/promila alkohola u krvi tužioca. Dana 29.06.2021. godine sačinjeno je upozorenje kojim se tužilac upozorava na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog događaja od 15.06.2021. godine, u odnosu na koje upozorenje se tužilac izjasnio, nesporeći da je prethodne večeri konzumirao alkohol izražavajući kajanje zbog navedenog. Potom je 11.08.2021. godine direktor tuženog doneo sporno rešenje broj .. kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline. U obrazloženju ovog spornog rešenja se navodi da je 15.06.2021. godine, na starom pravoslavnom groblju u Sivcu, direktor tuženog došao u prostorije kapele, gde je bilo radno mesto tužioca i prilikom susreta sa tužiocem zbog njegovog čudnog ponašanja posumnjao da je tužilac pod dejstvom alkohola, pa ga je uputio u zdravstvenu ustanovu radi analize alkohola u krvi, te je narednog dana poslodavcu dostavljen izvešetaj zdravstvene ustanove u kome je konstatovano da je tužilac imao 1,19 grama/promil alkohola u krvi. Navedeno je da je tužiocu dostavljeno upozorenje i da se izjasnio. Tuženi je u spornom rešenju naveo da je na osnovu sprovedenog postupka izveden i dokaz, a nesumnjivo utvrđeno da je zaposleni odgovoran za nepoštovanje radne discipline učinjene 15.06.2021. godine pri čemu se pozvao na odredbe člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu, člana 81. stav 3. tačka 4. i člana 84. Kolektivnog ugovora JKP „Radnik“ Sivac i Ugovora o radu tužioca broj .. kojima je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ukoliko zaposleni nepoštuje radnu disciplinu i zbog dolaska na posao pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena koje ima ili može da ima uticaja na obavljanje poslova ukoliko zaposleni dolazi na rad u napitom stanju, opija se u toku rada, unosi alkohol ili druga opojna sredstva u preduzeće. Navedeno rešenje sadrži pouku o pravnom leku i potpisano je od strane zakonskog zastupnika tuženog direktora GG. Laboratorijska vrednost alkohola u krvi tužioca izmerena 15.06.2021. godine u 10,00 časova od 1,19 grama/promila odgovarala je lakom stepenu alkoholisanosti u kom slučaju dolazi do pada kritičnosti, posebno mogućnosti anticipiranja svih posledica sopstvenog ponašanja što rezultuje da osoba lakše povodi za podsticajima iz afektivnog nagonske sfere, da je ponašanje otkočeno, razmetljivo pri čemu su opisane izmene u psihičkoj fobioradnoj sferi u lakom stepenu alkoholisanosti karakterističe za svaku osobu. Prema stručnim pravilima za procenu kliničke slike pijanstva uzimaju se dva nalaza alkoholemije o alkohemije u razmaku od jednog sata i nalaz alkohola u urinu što u odnosu na tužioca nije učinjeno, te imajući u vidu da se razlikuje faza resorpcije alkohola u kojoj je adaptacija centralnog nervnog sistema slabija simptomi pijanstva izražajniji i faza eliminacije u kojoj se mozak već adaptirao na alkohol i klinička slika pijanstva je jednostavnija i blaža na osnovu nalaza o veštačenju je utvrđeno da: ukoliko se pođe od činjenice da je tužilac alkohol konzumirao u toku prethodne večeri proizlazi da je tužilac bio u fazi eliminacije alkohola iz organizma i da navedena alkoholisanost nije mogla bitno uticati na obavljanje njegovog posla na radnom mestu rukovodilac jedinice pogrebne usluge (prva varijanta), a ukoliko se pođe da je tužilac eventualno alkohol konzumirao 15.06.2021. godine na poslu, tada bi isti bio u fazi resorpcije alkohola iz organizma i navedena alkoholisanost je mogla uticati bitno na obavljanje posla tužioca na radnom mestu rukovodilac radne jedinice pogrebne usluge (druga varijanta). Utvrđeno je da u vreme sprovođenja postupka otkazivanja ugovora o radu tužilac protiv tuženog vodio dva parnična postupka (radi utvrđivanja ništavosti aneksa ugovora o radu i poništaja rešenja o novčanom kažnjavanju) te da je direktor tuženog pre donošenja spornog rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu poslao poruku preko Viber mreže pozivajući ga da dođe u firmu radi dogovora oko rešavanja aktuelnih postupaka u smislu da tužilac povuče aktuelne tužbe i odrekne se tužbenih zahteva, te da tako neće dobiti otkaz ugovora o radu na šta tužilac nije pristao.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava usvojili tužbeni zahtev tužioca, poništili rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužiocu, te tuženog obavezali da tužioca vrati na rad.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05, 75/14) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom zbog dolaska na posao pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla.

Kolektivnim ugovorom iz januara 2015. godine, koje je tuženi dostavio u toku prvostepenog postupka i čiju sadržinu prvostepeni sud utvrdio, članom 82. predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla koja odredba je u pogledu uslova za obrazovanje ovog otkaznog razloga suštinski identična zakonskoj odredbi.

Neosnovano revident navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su ocenili osporeno rešenje kao nezakonito. Iz citiranih odredaba Zakona o radu i dostavljenog Kolektivnog ugovora (koji sadrže identičnu odredbu) proizilazi da poslodavac zaposlenom može da se otkaže ugovor o radu ukoliko ne poštuje radnu disciplinu tako što dolazi na posao pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla. Pri činjeničnom utvrđenju da je tužilac u momentu uzimanja uzorka bio u stanju koje odgovara lakom stepenu alkoholisanosti i koja, ukoliko je alkohol bio u fazi eliminacije iz organizma, nije mogla bitno uticati na obavljanje njegovog posla, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i zaključili da tužilac nije svojim radnjama prekršio radnu disciplinu zbog koje se može otkazati ugovor o radu. Tuženi, kako sudovi pravilno zaključuju nije dokazao da je alkohol bio u fazi resorpcije, (vađenje krvi dva puta u razmaku od jednog sata) kada bi stanje alkoholisanosti moglo da utiče na obavljanje poslova radnog mesta. Odredbe ugovora o radu na koje se tuženi poziva u reviziji ni na koji način ne definišu napito stanje koje sankcionišu, niti je tuženi u toku postupka predlagao dokaze na okolnosti da li se konstatovana vrednost alkohemije kod tužioca može podvesti pod takzovano „napito stanje“.

Neosnovani su navodi revidenta da je Kolektivnim ugovorom tuženog predviđeno da je nedozvoljena bilo koja količina alkohola u toku radnog vremena, jer je u spisima priložen samo jedan Kolektivni ugovor iz januara 2015. godine, koji ovo nepoštovanje radne discipline reguliše na isti način kao Zakon o radu uz kumulativno postavljen uslov da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom zbog dolaska na posao pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla. Nastupanje kumulativno postavljenog uslova tuženi nije dokazao.

Navodi revidenta koji se odnose na ocenu nalaza veštaka su ukazivanje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje što nije dozvoljen revizijski razlozi u smislu odredbe člana 407.stav 2. ZPP.

Iz svega iznetog, Vrhovni sud odlučio je kao u izreci na osnovu odredbe člana 414.stav 1.ZPP.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković