.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 802/2023
07.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Novica Zdravković, advokat iz ..., protiv tužene Građevinske kompanije „Ratko Mitrović“ ad Beograd, čiji je punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 952/22 od 15.04.2022. godine, u sednici održanoj 07.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 952/22 od 15.04.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 952/22 od 15.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 677/18 od 13.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu zbog pretrpljene povrede na radu 08.02.2011. godine u ukupnom iznosu od 390.000,00 dinara i to na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja OŽA 150.000,00 dinara, na ime pretrpljenih fizičkih bolova 100.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha 80.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja estetskog izgleda 60.000,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja 13.10.2021. do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 117.900,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 952/22 od 15.04.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je zahtev tužioca za isplatu naknade nematerijlane štete zbog pretrpljene povrede na radu, a nižestepenim odlukama odlučeno je odbijanjem tužbenog zahteva. Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 404. stav 1. ZPP, jer su obrazloženja nižestepenih presuda o osnovanosti tužbenog zahteva u skladu sa postojećom sudskom praksom i vladajućim pravnim shvatanjem u tumačenju i primeni materijalnog prava - Zakona o obligacionim odnosima. Sporno pravno pitanje na koje ukazuje revident – pitanje pasivne legitimacije tuženog, razrešeno nižestepenim presudama, nije od opšteg interesa, jer je vezano za činjenično stanje konkretnog slučaja. Pri tom, uz reviziju nisu pruženi dokazi o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova. Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Iz navedenih razloga, nema mesta odlučivanju o reviziji kao posebnoj, pa je primenom člana 404. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, što je ovde slučaj, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 25.11.2011. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 390.000,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kom pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
