Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2571/19 od 04.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda ispravljena rešenjima istog suda P1 76/2016 od 13.07.2017. godine i 07.05.2019. godine, u stavu prvom, drugom, trećem i petom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke tako što je odbačena tužba tužioca u delu u kojem je tražio da se obaveže tužena da tužioca vrati na rad na radnom mestu koje odgovara stepenu i vrsti njegovog obrazovanja, kao nedozvoljena.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2571/19 od 24.07.2020. godine, ispravljena je presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2571/19 od 04.12.2019. godine, u stavu prvom izreke red četvrti, tako što su posle reči „trećem“ dodate reči „u delu stava četvrtog izreke kojim je obavezana tužena Predškolska ustanova „BB“ da tužioca AA vrati na rad“, kao i u stavu drugom izreke red treći tako što umesto reči „u stavu četvrtom izreke“ treba navesti reči „u preostalom delu stava četvrtog izreke“, dok je u redovima petom, šestom i sedmom, umesto reči „da se obaveže tužena Predškolska ustanova „BB“ iz ... da tužioca vrati na rad, na radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegovog obrazovanja“ trebalo navesti reči „da se obaveže tužena Predškolska ustanova „BB“ iz ... da tužioca vrati na radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegovog obrazovanja“, dok je u preostalom delu presuda ostala neizmenjena.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, pobijajući stav drugi izreke, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. istog Zakona, jer u postupku nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Izvršnog odbora Skupštine Grada Beograda od 02.02.2001. godine tužilac je imenovan prvi put za direktora Predškolske ustanove „BB“ u ..., pa je tužilac 07.02.2001. godine podneo zahtev Osnovnoj školi „VV“, u kojoj je do tada bio zaposlen, za preduzimanje zakonskih mera u skladu sa odredbom člana 62. stav 3. Zakona o radnim odnosima, odnosno za donošenje rešenja kojim se utvrđuje da mu miruju prava i obaveze iz radnog odnosa zbog postavljanja na javnu funkciju do isteka mandata. Rešenjem navedene osnovne škole od 07.02.2001. godine tužiocu je prestao radni odnos u ovoj školi na osnovu njegovog pismenog zahteva. Rešenjem Upravnog odbora tužene od 26.05.2004. godine tužilac je ponovo izabran za direktora tužene, za period na četiri godine, a odlukom o izboru direktora od 31.01.2008. godine ponovo je izabran za direktora na period od četiri godine i na dužnost je stupio 27.05.2008. godine. Tužilac je zaključio ugovor o radu sa tuženom broj ... od 25.05.2012. godine iz kojeg proizlazi da je zasnovao radni odnos kod tužene, na radnom mestu direktora, na određeno vreme, za period od četiri godine počev od 28.05.2012. godine do 28.05.2016. godine. Tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu na određeno vreme broj ... od 26.05.2016. godine, na osnovu koga je tužiocu, zaposlenom na poslovima direktora, otkazan ugovor o radu broj ... od 25.05.2012. godine zbog isteka roka na koji je zasnovao radni odnos. Iz zapisnika sa Sednice Upravnog odbora tuženog od 24.06.2016. godine proizlazi da prilikom donošenja ove odluke Upravni odbor nije glasao niti su date primedbe, te je konstatovano da je jedan od članova Upravnog odbora izjavio da je ustanova mogla da pomogne da je htela, jer zapisnik od 26.05.2016. godine predstavlja falsifikat i da je rešenje o otkazu ugovora o radu pravno ništavo.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje sudovi su pravilno primenili materijalno pravo donoseći odluku da se poništi rešenje tuženog kao nezakonito i da se obaveže tužena da tužioca vrati na rad, s tim što je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o vraćanju tužioca na radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegovog obrazovanja i u tom delu odbacio tužbu, pošto je autonomija poslodavca da samostalno odlučuje o raspoređivanju svojih zaposlenih, zbog čega odlučivanje u tom delu zahteva ne spada u sudsku nadležnost.

Tuženi je u reviziji ukazao na slučajnu omašku prilikom izrade drugostepene presude u delu u kojem je tužba odbačena u pogledu obaveze tuženog da tužioca vrati na rad. Međutim, ova omaška u pisanju je ispravljena rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2571/19 od 24.07.2020. godine tako što je prvostepena presuda potvrđena i u delu stava četvrtog izreke kojim je obavezana tužena da tužioca vrati na rad, a preinačena je prvostepena presuda i odbačena tužba u preostalom delu stava četvrtog izreke koji se odnosi na obavezu tužene da tužioca vrati na radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegovog obrazovanja. Iz spisa proizlazi da je rešenje o ispravci drugostepene presude doneto nakon izjavljene revizije, a da je punomoćnik tužioca ovo rešenje primio tek 09.02.2024. godine, nakon što je Vrhovni kasacioni sud svojim rešenjem Rev2 2109/2020 od 25.02.2021. godine vratio spise P1 76/2016 Osnovonom sudu u Mladenovcu – Sudskoj jedinici u Sopotu, preko Apelacionog suda u Beogradu, radi otklanjanja procesnih nedostataka, koji se odnose na dokaz o prijemu rešenja o ispravci presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2571/19 od 04.12.2019. godine u pogledu dostavljanja ovog rešenja strankama.

Nakon što je rešenje dostavljeno punomoćniku tužioca spisi su vraćeni Vrhovnom sudu radi donošenja odluke o reviziji tužioca.

S obzirom da je tužilac reviziju izjavio zbog toga što je drugostepeni sud odbacio tužbu u delu vraćanja na rad na određeno radno mesto, a da je drugostepena presuda ispravljena rešenjem drugostepenog suda od 04.12.2019. godine i potvrđena prvostepena presuda i u pogledu obaveze tuženog da tužioca vrati na rad, s obzirom na navode revizije tužilac više nema pravnog interesa da pobija drugostepenu presudu, jer je uspeo u postupku. Međutim, tužilac nije povukao reviziju, te je Vrhovni sud o reviziji odlučio kao u stavu prvom izreke, s obzirom da u postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, a da je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo, i to odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o radu, navedenih u pobijanoj odluci.

Tužilac nije uspeo u revizijskom postupku pa nema pravo na troškove tog postupka koje je u reviziji tražio i opredelio, u smislu člana 153. i člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković