Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 204/17 od 05.03.2019. godine, poništeno je prethodno rešenje tuženog broj .. od 25.01.2017. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i tuženi obavezan da tužioca vrati na rad. Tuženi je tužiocu uputio poziv 07.04.2020. godine da se odmah po prijemu poziva vrati na rad, koji je tužilac primio 14.04.2020. godine. Tužioca je takođe BB, koordinator Sektora pravnih i kadrovskih poslova kod tuženog, dana 09.04.2020. godine telefonskim putem pozvao da se javi na rad, u kom razgovoru je tužilac izjavio da će se na rad javiti po prijemu pismenog poziva od 07.04.2020. godine, o čemu je sačinjena i službena beleška broj .. od 09.04.2020. godine. Kako se tužilac nije vratio na rad, tuženi je doneo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 12.06.2020. godine i nakon toga rešenje o otkazu ugovora o radu od 17.07.2020. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline propisane odredbom člana 61. Kolektivnog ugovora tuženog, zbog neopravdanog izostanka sa rada tri dana u kontinuitetu, s tim što je tužiocu radni odnos prestao 28.05.2020. godine.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, primenom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i odredbe člana 61. stav 4. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog.

Odredbom člana 61. stav 4. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog, propisano je da se zaposlenom može otkazati ugovor o radu ako ne poštuje radnu disciplinu, pored slučajeva predviđenih zakonom i u slučaju kada neopravdano izostaje sa rada tri radna dana u kontinuitetu ili pet radnih dana sa prekidima u roku od 12 meseci.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbama člana 180. stav 1. Zakona o radu i člana 62. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog, propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana (član 180. stav 1. Zakona o radu), odnosno 10 radnih dana (član 62. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog) od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja.

U konkretnom slučaju, tuženi je, postupajući po pravnosnažnoj presudi Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 204/27 od 05.03.2019. godine, uputio poziv tužiocu 07.04.2020. godine da se javi na rad, koji je tužilac primio 14.04.2020. godine i nakon toga tužilac je obavešten i telefonskim putem da se vrati na rad, ali je izjavio da će se javiti na rad po prijemu pisanog poziva od 07.04.2020. godine. Međutim, tužilac se i pored svih poziva nije javio na rad, čime je iskazao svest i volju da ne želi da radi, zbog čega je pravilan stav nižestepenih sudova da je tužilac učinio povredu radne obaveze iz odredbe člana 179 stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 61. Kolektivnog ugovora i to dana 25.05, 26.05.i 27.05.2020. godine, zbog čega je pravilno tužiocu otkazan ugovor o radu.

Neosnovani su navodi revidenta da se nije javio na rad, jer je tuženi bio u obavezi da donese odgovarajuće rešenje o vraćanju tužioca na rad. Osnov za vraćanje tužioca na rad je pravnosnažna odluka, pa tuženi nije bio u obavezi da donese posebno rešenje.

Pravilna je i odluka nižestepenih sudova kojim je odbijen zahtev tužioca za vraćanje na rad, kao posledice zakonitosti otkaznog rešenja.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković