.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 844/2021
20.05.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Ružica Filipović, advokat iz ..., protiv tuženog „Heba” DP iz Bujanovca, radi utvrđenja radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 256/10 od 19.10.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 20.05.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca AA iz ... izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 256/10 od 19.10.2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 256/10 od 19.10.2010. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda Opštinskog suda u Bujanovcu P1 31/08 od 24.07.2008. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilac u radnoprvnom odnosu kod tuženog počev od 11.06.1998. godine do vraćanja na rad, da mu je na nezakonit način onemogućen rad počev od 14.07.1998. godine do vraćanja na rad, da se poništi kao nezakonita odluka tuženog o prestanku radnog odnosa, obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove transportnog radnika i naknadi mu parnične troškove.
Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitnih povreda postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Kako je tužba u predmetnom sporu podneta dana 04.11.1998. godine, to su u smislu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) za odlučivanje o reviziji relevantne odredbe ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09).
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 399. relevantnog ZPP i našao da revizija tužioca nije osnovana.
Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revident se ne poziva na konkretnu zakonsku odredbu na kojoj zasniva tvrdnju o učinjenim bitnim povredama postupka, jer stav 2. odredbe člana 361. ZPP, na koju se poziva, sadrži 12. tačaka od kojih samo tačka 4. nije revizijski razlog. Revizijskim razlozima neosnovano ukazuje na povredu iz tačke 12, jer pobijana presuda, ni u izreci ni u obrazloženju, nema nedostataka zbog kojih ne bi mogla biti ispitana.
Prema utvrđenim činjenicama tuženi je preko tržišta rada dana 14.04.1998. godine objavio oglas za prijem 15 transportnih radnika, na koji oglas se javio i tužilac. Odlukom direktora od 08.06.1998. godine izabrano je 15 kandidata među kojima nije bio tužilac. Na spisku posle izabranih kandidata dopisano je još 6 kandidata među kojima je i tužilac. Kod zavoda za zapošljavanje je prijavljeno da 15 kandidata zasnivaju radni odnos na neodređeno vreme, a ostalih 6 među kojima je i tužilac na određeno vreme do 90 dana. Tako je glasila i odluka direktora tuženog od 02.09.1998. godine. Ugovor o radu za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme tužilac nije potpisao. Kod tuženog je faktički obavljao rad u periodu od 11.06.1998. godine, kada je dobio obaveštenje da je izabran po oglasu, do 14.07.1998. godine kada mu je usmeno rečeno da ne dolazi na posao.
Za navedeni period tužiocu je upisan radni staž.
Kod ovako utvrđenih činjenica pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbe člana 137. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 10. stav 1. Zakona o radnim odnosima RS kada su zaključili da je direktor tuženog postupajući u okviru svojih ovlašćenja izvršio izbor kandidata za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, među kojima nije bio tužilac. Tužilac se nalazio na faktičkom radu kod tuženog u periodu od 11.06.1998. do 14.07.1998. godine, obzirom da sa tuženim nije zaključio ugovor o radu, pa nije osnovan njegov zahtev za utvrđenje da je u radnom odnosu kod tuženog počev od 11.06.1998. godine.
Revizijom tužioca neosnovano se ukazuje da sudovi nisu pravilno ocenili prirodu i dejstvo obaveštenja tuženog od 09.06.1998. godine. Po stanovištu revidenta istim je tužilac obavešten da je izabran za transportnog radnika kod tuženog na neodređeno vreme i pozvan da se određenog datuma javi na rad, što je i učinio. Na osnovu primljenog obaveštenja ne može se zaključiti da je tužilac pozvan da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, jer to nije ni bila sadržina obaveštenja. Odlukom tuženog od 08.06.1998. godine po oglasu je izabrano 15 kandidata, među kojima nije tuženi. Ti kandidati su po odluci tuženog od 02.09.1998. godine primljeni na neodređeno vreme što je i prijavljeno zavodu za zapošljavanje. Istom odlukom tuženi je odlučio da 6 kandidata, dopisanih u odluci od 08.06.1998. godine, među kojima je i tuženi, primi na određeno vreme do 90 dana. Odlučivanje tuženog je u skladu sa ovlašćenjima iz odredbe člana 137. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 10. stav 1. Zakona o radnim odnosima RS.
Prema odredbi člana 11. stav 1. Zakona o radnim odnosima nadležni organ kod poslodavca je dužan da sa licem koje zasniva radni odnos zaključi ugovor o radu pre stupanja na rad. Tužilac nije nikada zaključio ugovoro radu sa tuženim, već je faktički radio kod tuženog oko mesec dana. Kod činjenice da su zakonite odluke tuženog o izboru kandidata za poslove transportnog radnika i da tužilac nije zaključio ugovoro radu sa tuženim, nije osnovan njegov zahtev za utvrđenje da je u radnom odnosu kod tuženog, odnosno da je nezakonita odluka o prestanku radnog odnosa tužioca kod tuženog.
Iz navedenih razloga na osnovu člana 405. relevantnog ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
