.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 851/2023
12.04.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Radojević, advokat iz ..., protiv tuženog Dom zdravlja Kragujevac iz Kragujevca, koga po ovlašćenju Državnog pravobranioca zastupa direktor BB, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3810/22 od 22.11.2022. godine, u sednici koja je održana dana 12.04.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3810/22 od 22.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1503/21 od 14.06.2022. godine, stavom 1. izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je obavezan tuženi da tužilji isplati na ime neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada za period od juna do septembra 2018. godine pojedinačno opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog tog iznosa do isplate, sve bliže opredeljeno u tom stavu. Stavom 2. izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan je tuženi da tužilji za period od juna do septembra 2018. godine na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog tog iznosa do isplate, sve bliže opredeljeno u tom stavu. Stavom 3. izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 61.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž1 3810/22 od 22.11.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačio presudu Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1503/21 od 14.06.2022. godine, tako što je pod 1. odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da joj na na ime neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada za period od juna do septembra 2018. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog tog iznosa do isplate; pod 2. odbio kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade troškova za regres za period od juna do septembra 2018. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog tog iznosa do isplate i pod 3. odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i našao da revizija tužilje nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u utuženom periodu tužilja je bila zaposlena kod tuženog na radnom mestu ... sa koeficijentom za obračun plate od 6,83. U tom periodu tužilji je isplaćivana plata u visini minimalne zarade. Na obračunskim listama plate tužilje naknada za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora nisu iskazani kao posebna stavka. Visina potraživanja tužilje na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora za utuženi period, utvrđena je veštačenjem putem veštaka ekonomsko – finansijske struke, uz prihvatanje varijante urađene prema kriterijumima iz Opšteg kolektivnog ugovora („Službeni glasnik RS“, br. 22/97... 31/01).
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje usvojio i tuženog obavezao da isplati tražene naknade u iznosima utvrđenim veštačenjem. Po mišljenju prvostepenog suda, u iznosu minimalne zarade po definiciji iz člana 111. Zakona o radu, ne može da bude sadržana naknada potraživanih troškova, zbog čega je tuženi dužan da tužilji te troškove isplati u iznosu utvrđenim veštačenjem.
Drugostepeni sud je stanovišta da su ove naknade u skladu sa odredbom člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama tužilji bile uračunate u koeficijent i isplaćene kroz platu. Iz navedenih razloga, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbene zahteve tužilje kao neosnovane.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.
Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01... 86/19) propisan je način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Odredbom člana 3. stav 1. tog zakona, propisano je da osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada, osim za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike i Narodne skupštine Republike Srbije. Prema odredbi člana 4. stav 1. tog zakona, koeficijent plate izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu i sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 44/01... 58/14), koju je Vlada Republike Srbije donela na osnovu člana 8. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, utvrđeni su koeficijenti za obračun plata zaposlenih u javnim službama. Odredbom člana 2. stav 1. tačka 13. utvrđeni su koeficijenti za obračun plata zaposlenih iz člana 1. ove uredbe, koji se primenjuje na zaposlene u zdravstvenim ustanovama.
Poseban kolektivni ugovor za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 1/2015 i 3/2018), kao i Poseban kolektivni ugovor za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 96/2019 i 58/2019) u odredbi člana 91. propisuje elemente za utvrđivanje plate, tako da se plata utvrđuje na osnovu: osnovice za obračun plate, koeficijenta sa kojim se množi osnovica, dodatka na platu, obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plata i dela plate po osnovu radnog učinka, u skladu sa zakonom (stav 2.), da osnovna plata pripada zaposlenom koji radi puno radno vreme ili radno vreme koje se smatra punim radnim vremenom (stav 3.).
Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 113/17), u odredbi člana 111. stav 1. i 2. propisano je da zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu, a da se minimalna zarada određuje na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa tim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade; članom 118. stav 1. propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu i to, između ostalog, za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način (tačka 5.) i regresa za korišćenje godišnjeg odmora (tačka 6.), a prema stavu 2. istog člana, visina troškova iz stava 1. tačka 5. mora biti izražena u novcu. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samuprave i javnim službama, ako zakonom nije drugačije određeno, na osnovu odredbe člana 2. stav 2. tog zakona.
U konkretnom slučaju, tužilja je zaposlena u zdravstvenoj ustanovi, pa se na utvrđivanje i obračun njene plate, kao i naknada i dodataka po osnovu rada, primenjuju propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama. Suprotno navodima revizije, primena Zakona o radu propisana je samo za slučaj kada posebnim zakonom, položaj, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih nisu drugačije uređeni. Pošto Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, kao poseban zakon, propisuje da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, sledi da ta odredba posebnog zakona isključuje primenu opšte norme iz Zakona o radu. Posebnim kolektivnim ugovorom za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samuprave nije predviđeno pravo zaposlenih na naknadu troškova za ishranu u toku rada i troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Stoga su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Pravilna i je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1, 154. i 165. stav 2. ZPP.
Iz navedenih razloga razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
