Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 628/23 od 05.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem i petom izreke i predmet u ukinutim delovima vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava ,pobijajući je u potvrđujućem delu (stav prvi izreke).

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, jer je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenom postupku. Suprotno tvrdnji revidenta revizijski sud smatra da je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice. Ukazivanje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu „...“ na osnovu ugovora o radu broj ... od 07.03.2013. godine. Pobijenim rešenjem od 14.06.2021. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 269. stav 1. tačka 8. Kolektivnog ugovora. Otkaznim rešenjem od 14.06.2021. godine, stavljeno mu je na teret da je 29.04.2021. godine, bez najave i odobrenja, uz izričitu zabranu sekretarice, zajedno sa svojom suprugom BB ušao u kancelariju generalnog direktora i uz viku i galamu prekinuo sastanak ( na koji nije bio pozvan, već samo njegova supruga) a zatim se povišenim glasom, uvredljivo i preteći obratio generalnom direktoru. Tek nakon više molbi i upozorenja od strane generalnog direktora, tužilac je sa suprugom napustio kancelariju. Pre donošenja rešenja tužiocu je dostavljeno pisano upozorenje od 19.05.2021. godine o razlozima za otkaz na koje se tužilac pismeno izjasnio negirajući povredu radne discipline koja mu se stavlja na teret. Utvrđeno je da su prema tužiocu i ranije izricane mere zbog kršenja radne discipline i da je tužilac kažnjavan smanjenjem plate od 10% i 20% u trajnju od po tri meseca.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev odbijen, jer su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za otkaz ugovora o radu na inicijativu poslodavca zbog toga što je tužilac povredio radnu disciplinu, tako što se nedolično ponašao prema generalnom direktoru, pa je ispunjen uslov za otkaz ugovora o radu propisan Kolektivnim ugovorom tuženog.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 75/14) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji nepoštuje radnu disciplinu propisanom aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 269. stav 1. tačka 8. Kolektivnog ugovora propisano propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, a naročito: učestvovanje u tuči, izazivanje tuče, kao i nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima (svađa, uvrede i sl.) direktoru odnosno poslodavcu.

U konkretnom slučaju, tužilac se 29.04.2021. godine, u poslovnim prostorijama tuženog, pred kolegama, saslušanim svedocima obratio generalnom direktoru rečima: ''Nisi ..., ...'', „ Neću da izađem, ...“. Takvo ponašanje tužioca je suprotno opštim aktima poslodavca i opštim normama društva, zbog čega on ne može da nastavi rad kod poslodavca, u smislu odredbe člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu.

Navodi revizije kojima se ukazuje da nije utvrđeno da se tužilac ponašao na način koji se može smatrati otkaznim razlogom, odnosno da njegovo obraćanje generalnom direktoru ne predstavlja povredu radne discipline koja je takve težine da bi opravdala najtežu meru – otkaz, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijanog rešenja. Nižestepeni sudovi su utvrdili da je tužiocu stavljena na teret konkretna radnja kojom je povređena radna disciplina i navedeni su konkretni postupci tužioca iz kojih je utvrđeno da je njegovo ponašanje bilo takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca u smslu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu. U konkretnom slučaju je utvrđeno da je tužilac iskazao ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, odnosno ponašanje suprotno ponašanju koje poslodavac može da toleriše. Vrsta i težina izrečene disciplinske mere je diskreciono ovlašćenje poslodavca, pa sud nije ovlašćen da ceni celishodnost izrečene mere u smislu da li ona predstavlja adekvatnu kaznu za učinjenu povredu ili to nije slučaj. Stoga su i po stanovištu Vrhovnog suda bili ispunjeni zakonski uslovi za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, jer tužilac nije poštovao radnu disciplinu iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, u vezi člana 269. stav 1. tačka 8. Kolektivnog ugovora tuženog, a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Sledom navedenog, skrivljena povreda radne discipline utvrđena kolektivnim ugovorom tuženog ima za posledicu otkaz ugovora o radu. Mogućnost tuženog da pod uslovima iz člana 271. Kolektivnog ugovora izrekne zaposlenom blažu meru umesto otkaza ugovora o radu je diskreciono pravo poslodavca. Izneto predstavlja uslov za primenu otkaznog razloga iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu koji je u konkretnom slučaju obrazovan radnjama tužioca 29.04.2021. godine kada se generalnom direktoru obratio uvredljivim i pretećim rečima, a što predstavlja nedolično ponašanje prema generalnom direktoru predviđeno kao nepoštovanje radne discipline ugovorom o radu i kolektivnim ugovorom tuženog zbog koga se može otkazati ugovor o radu. Osim toga, tužiocu je ranije za situacije u kojima je kršio radnu disciplinu već izricana blaža disciplinska mera smanjenjem plate.

Imajući u vidu da je tužiocu ugovor o radu zakonito otkazan neosnovan je njegov zahtev za reintegraciju u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu, naknadu štete u vidu izgubljene zarade i uplatu doprinosa.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni razlozi koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda i osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković