U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na poslovima konduktera na određeno vreme u periodima bliže opisanim u nižestepenim presudama. Ugovorom o radu od 20.03.2014. godine zasnovala je radni odnos na neodređeno vreme na poslovima konduktera sa zaradom u skladu sa zakonom i opštim aktom u visini od 22.282,00 dinara. Tuženi je 13.08.2015. godine pisanim putem upozorio tužilju da postoje razlozi za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze, nepoštovanja radne discipline predviđenih kao otkazni razlog zakonom i opštim aktima tuženog. Na teret joj je stavljeno neprimereno ponašanje prema putnicima i zaposlenima i davanje netačnih podataka o školskoj spremi prilikom zasnivanja radnog odnosa. Tužilja se na upozorenje izjasnila 20.08.2015. godine. Tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu 24.08.2015. godine.

Zaključujući da je rešenje o otkazu doneto po proteku rokova za njegovo donošenje na osnovu člana 184. stav 1. Zakona o radu, nižestepeni sudovi su poništili rešenje tuženog kao nezakonito. Pri tome je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o vraćanju tužilje na rad nalazeći da je u trenutku donošenja rešenja o otkazu postojao osnov za prestanak radnog odnosa, zbog čega je na konkretan slučaj primenio odredbu 191. stav 7. Zakona o radu.

Stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Prema članu 191. stav 7. Zakona o radu, ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog.

Imajući u vidu da je u postupku pred nižestepenim sudovima nesporno utvrđeno da tužilja nije imala potrebnu školsku spremu za obavljanje poslova na kojima je radila, i da upravo ta činjenica predstavlja osnov za otkaz, pravilno je drugostepeni sud primenio citiranu zakonsku odredbu. Povreda pravila u postupku otkaza (upozorenje o postojanju razloga za otkaz, izjašnjenje zaposlenog, rokovi zastarelosti) predstavljaju osnov za poništaj rešenja o otkazu ali ne i osnov za vraćanje na rad. Osnovanost ovog zahteva zavisi od toga da li je postojao osnov za otkaz ili ne. Kako je u ovom slučaju nesumnjivo osnov za otkaz postojao, to je drugostepeni sud pravilno ovakav zahtev odbio, a dosudio joj dve naknade zarade.

Nisu osnovani revizijski navodi da tužilja nije dovela u zabludu tuženog u pogledu podataka koji su bili odlučujući prilikom zasnivanja radnog odnosa jer je u postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno da je u maju mesecu 2015. godine administrativni radnik vršio kontrolu ličnih dosijea svih zaposlenih i uvidom u tužiljin dosije utvrdio da nema dokaza o završenoj srednjoj školi, da je tužilja tom prilikom izjavila da diplomu poseduje i da će je dostaviti, da bi posle toga tvrdila da diplomu nema, već samo dve godine usmenog obrazovanja. Nije bilo sporno da potvrdu o srednjoj stručnoj spremi tužilja nikada nije dostavila.

Nisu osnovani ni revizijski navodi da je tuženi bio u obavezi da zbog primene citirane zakonske odredbe tužilji isplati dve minimalne zarade, već je tužilji dosuđen iznos od dve ugovorene zarade imajući u vidu dužinu radnog staža i okolnosti povrede radne discipline koju je tužilja skrivila.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić