Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog počev od 21.09.2017. godine na određeno vreme, a od 21.06.2019. godine kod tuženog je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na osnovu Ugovora o radu broj .. . Tužilac je obavljao poslove na radnom mestu vozača kamiona u unutrašnjem saobraćaju. Nije postojalo fiksno radno vreme, niti obaveza zaposlenih da svakodnevno dolaze na posao, budući da je to bilo uslovljeno obimom posla. U periodu neposledno pre otkaza ugovora o radu tužiocu, zaposleni vozači kamiona kod tuženog su bili u Bečeju, gde su obavljali prevoz građevinskog materijala, zemlje i ostalog po potrebi, a nakon toga su se vratili u Novi Sad radi pripreme kamiona za veći posao sa kineskim partnerom, kao što je registracija, popravka i servisiranje pojedinih od tih kamiona. Po pravilu tužilac je radio šest dana u nedelji, po potrebi i sedam dana u nedelji, a o rasporedu rada je obaveštavan po pozivu odnosno kroz poruke koje su mu slate na način da uveče dobije poruku gde sutra treba da obavi vožnju kamionom. U periodu od 25.10.2021. godine do 10.11.2021. godine, tužilac je redovno obavljao rad za tuženog u vidu navedene pripreme kamiona i u tim danima nije ostajao kod kuće. Upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 29.10.2021. godine tuženi nije dostavio tužiocu jer se tužilac nije odazivao na pozive da pristupi u prostorije poslodavca, te je dostava upozorenja izvršena isticanjem na oglasnu tablu. Tužiocu je 10.11.2021. godine prestao radni odnos na osnovu rešenja o otkazu ugovora o radu od 21.06.2019. godine, zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i člana 19. stav 1. tačka 1. Ugovora o radu od 21.06.2019. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da je tužilac neopravdano izostao sa posla duže od tri radna dana uzastopno, te da u periodu od 25.10.2021. godine do 10.11.2021. godine nije dolazio na posao, a izostanak nije opravdao. Nakon što je 19.11.2021. godine primio rešenje o prestanku radnog odnosa, tužilac je i dalje odlazio na rad kod tuženog, a od šefa transporta BB je dobio obaveštenje da su svim zaposlenima poslata rešenja o otkazu ali da će se to ispraviti, pa je tužilac i nadalje odlazio na rad kod tuženog do početka decembra 2021. godine, kada su prestale da mu stižu poruke o zaduženjima. Visina zarade tužioca iznosila je 105.000,00 dinara, deo zarade je dobijao preko računa, a deo „na ruke“.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da tuženi nije tužiocu dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu u smislu člana 185. Zakona o radu, jer tuženi upozorenje o otkazu ugovora o radu nije ni pokušao da dostavi na adresu prebivališta ili boravišta tužioca prema pravilima o ličnom dostavljanju, čime je preuranjeno upozorenje istakao na oglasnu tablu. Kako tužilac nije imao mogućnost da se izjasni na navode iz upozorenja, odnosno kako mu je onemogućeno pravo na odbranu, to je navedeno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito i u skladu sa odredbom člana 191. stav 5. Zakona o radu, tuženi je obavezan da tužiocu u konkretnom slučaju naknadi štetu u iznosu od dve zarade tužioca kao zaposlenog kod tuženog.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenom materijalnog prava iz člana 179. stav 2. tačka 5., 180., 181. i 185. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...95/18) ocenili da je tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu tužiocu ugovora o radu i naknadu štete osnovan.

Neosnovano se revizijom osporava pravilna primena materijalnog prava.

Članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže Ugovor o radu zaposlenom koji je svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđeno opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Članom 180. stav 1. Zakona o radu propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Stavom 2. ovog člana propisano je da je u upozorenju stava 1. ovog člana poslodavac dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje, a stavom 3. da se upozorenje dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona.

Članom 185. Zakona o radu propisano je da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku (stav 1.). Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog (stav 2.). Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, dužan je da o tome sačini službenu belešku (stav 3.). U slučaju iz stava 3. ovog člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim (stav 4.). Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok (stav 5.). Zaposleni je dužan da narednog dana od dana prijema rešenja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako želi da spor rešava pred arbitrom u smislu člana 194. ovog zakona (stav 6.).

Smisao upozorenja o postojanju zakonskih razloga za otkaz ugovora o radu je da se zaposlenom stavi do znanja da je izazvao nastanak otkaznog razloga, te da mu se nesumnjivo omogući da se o tome izjasni. U odsustvu upozorenja pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu ili kada se upozorenje ne dostavi zaposlenom analognom primenom pravila dostavljanja akta o otkazu ugovora o radu u smislu člana 185. Zakona o radu, zaposlenom je povređeno pravo na odbranu, koje je zaštićeno odredbom člana 180. Zakona o radu, kao i članom 7. Konvencije međunarodne organizacije rada broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca („Službeni list SFRJ – međunarodni ugovori“, br. 4/84 i 7/91) prema kojoj radni odnos radnika neće prestati zbog razloga vezanih za ponašanje radnika ili njegov rad pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda, osim ako se s razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost.

U konkretnom slučaju, tuženi upozorenje o postojanju razloga za otkaz nije dostavio tužiocu na način propisan odredbom člana 185. Zakona o radu, budući da je nakon pokušaja dostavljanja upozorenja u poslovnim prostorijama tuženog, upozorenje istakao na oglasnu tablu, propuštajući da postupi u smislu člana 185. Zakona o radu i upozorenje dostavi na adresu prebivališta ili boravišta tužioca prema pravilima o ličnom dostavljanju, čime je preuranjeno upozorenje istakao na svoju oglasnu tablu. U takvoj situaciji tužiocu je uskraćeno pravo na odbranu od otkaznog razloga.

Kako tužiocu nije omogućeno da se izjasni o razlozima za otkaz, odnosno kako mu je uskraćeno garantovano pravo na odbranu, pravilno je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno kao nezakonito i odlučeno da je tuženi u obavezi da tužiocu naknadi štetu u visini izgubljene zarade primenom člana 191. stav 5. Zakona o radu.

Revizijskim navodima kojima se osporva visina zarade tužioca, faktički se osporava utvrđeno činjenično stanje što ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, budući da je drugostepena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava, to je Vrhovni sud na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Vrhovni sud je, primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 153. i 154. ZPP, odbio zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka jer troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za odlučivanje o reviziji.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković