U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Branka Stanića, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Labović, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi utvrđenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1430/19 od 25.10.2019. godine, u sednici veća od 04.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1430/19 od 25.10.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3004/18 od 13.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbačena je tužba kojom je traženo da se utvrdi da je ništavo rešenje tužene broj 02-18/2010 od 17.12.2010. godine o prestanku radnog odnosa tužioca na radnom mestu predsednika skupštine Opštine Klina; stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade u periodu od 19.12.2010. godine do 02.06.2012. godine isplati iznos od 1.363,005,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose kako je navedeno u izreci i da u korist tužioca uplati nadležnim fondovima doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti za isti period; stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 63.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1430/19 od 25.10.2019. godine odbijena je žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio predsednik skupštine Opštine Klina. Odlukom Vlade Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 42/10 od 18.06.2010. godine) raspuštene su skupštine opština Podujevo, Đakovica, Suva Reka, Dečani, Prizren, Uroševac i Klina. Rešenjem tužene broj 02- 18/2010 od 17.12.2010. godine tužiocu je prestao radni odnos u opštinskoj upravi Opštine Klina sa danom 18.12.2010. godine.

Odlukom Ustavnog suda Uo 1065/10 od 03.04.2014. godine utvrđeno je da odluka Vlade Republike Srbije o raspuštanju skupština opština Podujevo, Đakovica, Suva Reka, Dečani, Prizren, Urošavac i Klina nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

Tužilac je tužbu za utvrđenje ništavosti rešenja tužene broj 02-18/2010 od 17.12.2010. godine podneo 06.05.2016. godine. Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužba za utvrđenje ništavosti rešenja o prestanku radnog odnosa je neblagovremena jer je podneta po proteku roka od 90 dana od dana dostavljanja rešenja, a tužbeni zahtev za naknadu štete je neosnovan jer nije pravnosnažno utvrđeno da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ističe da je relevantno materijalno pravo za rešavanje ovog pravnog slučaja sadržano u odredbama članova 103. i 110. ZOO. Radni odnosi jesu vrsta obligacinopravnih odnosa, ali su zbog društvenog značaja prava na rad i specifičnosti međusobnog odnosa ugovornih strana regulisani specijalnim zakonima, a ne Zakonom o obligacionim odnosima. Shodno navedenom, nižestepeni sudovi su pravilno smatrali da se primenjuju odredbe Zakona o radu, a ne Zakona o obligacionim odnosima. Tužilac je, prema članu 195. ZOR (“Službeni glasnik RS", br. 24/05), bio dužan da u roku od 90 dana od dana dostavljanja rešenja tužene od 17.12.2010. godine podnese tužbu za utvrđenje ništavosti tog rešenja. Tužilac je podneo tužbu 06.05.2016. godine, dakle nakon isteka prekluzivnog roka, zbog čega je izgubio pravo na podnošenje tužbe. Stoga su nižestepeni sudovi na osnovu pravilne primene člana 195. ZOR odbacili tužbu u delu kojim je zahtevano utvrđenje ništavosti rešenja tužene od 17.12.2010. godine. Pravo na naknadu štete u smislu člana 191. ZOR zaposleni ostvaruje samo ukoliko se utvrdi da mu je radni odnos prestao nezakonito. Kako je tužba odbačena u delu za utvrđenje ništavosti rešenja o prestanku radnog odnosa, nižestepeni sudovi su na osnovu pravilne primene člana 191. ZOR odbili tužbeni zahtev za naknadu štete.

Prema članu 58. Zakona o ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", br. 109/07...103/15) kada Ustavni sud utvrdi da opšti akt nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, taj opšti akt prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Odluka Vlade Republike Srbije od 18.06.2010. godine, na osnovu koje je doneto rešenje tužene o prestanku tužiočevog radnog odnosa, je prestala da važi objavljivanjem odluke Ustavnog suda UO 1065/10 od 03.04.2014. godine. Tužilac je, prema članu 61. Zakona o ustavnom sudu imao mogućnost da u upravnom postupku od tužene zahteva izmenu rešenja od 17.12.2010. godine, kao pojedinačnog akta donetog na osnovu neustavne i nezakonite odluke Vlade Rebulike Srbije, i na taj način eventualno otkloni pravne posledice neustavnog i nezakonitog opšteg akta. Prema članu 62. Zakona o Ustavnom sudu ako bi se utvrdilo da se izmenom rešenja tužene od 17.12.2010. godine ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene neustavne i nezakonite odluke Vlade Rebulike Srbije, posledice mogu biti otklonjene naknadom štete ili na drugi celishodan način, o čemu odlučuje Ustavni sud. Tužilac nije zahtevao izmenu rešenja tužene od 17.12.2010. godine u upravnom postupku, pa sledstveno tome nije zahtevao ni otklanjanje posledica na način propisan članom 62. Zakona o Ustavnom sudu, te nisu osnovani revizijski navodi kojima se ističe da faktički nije bilo moguće otkloniti posledice rešenja tužene od 17.12.2010. godine jer je skupština Opštine Klina raspuštena.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka jer nije uspeo u ovom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić