.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 924/2023
17.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Zorana Hadžića i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Aleksandrov, advokat iz ..., protiv tužene Tehničke škole iz Vranja, čiji je punomoćnik Jovica Despotović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5288/22 od 15.12.2022. godine, u sednici održanoj 17.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5288/22 od 15.12.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5288/22 od 15.12.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 145/21 od 03.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj isplati za period od marta 2018. godine do marta 2021. godine na ime troškova ishrane u toku rada pojedinačno opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog tog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj isplati za period od marta 2018. godine do marta 2021. godine na ime neisplaćenog regresa za isti period pojedinačno opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog tog iznosa do isplate, sve bliže opredeljeno u tom stavu. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 33.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom poočev od izvršnosti presude do isplate.
Apelacioni sud u Nišu je presudom 5288/22 od 15.12.2022. godine odbio žalbu tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Vranju P1 145/21 od 03.10.2022. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora tužilje kao zaposlenog u javnoj službi kome se plata isplaćuje u visini minimalne zarade. Odluka o tužbenom zahtevu ne odstupa od odluka sudova u istim činjenično – pravnim sporovima i zasnovana je na pravilnoj primeni Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01-86/19), Uredbi o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama i Posebnom kolektivnom ugovoru za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“, br. 21/15 i 92/20) i u skladu je sa pravnim stavom koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 05.07.2022. godine.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23).
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i ocenio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može da podnese (član 403. stav 1. i 3).
Odredbom člana 441. ZPP, propisano je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403 stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela dana 24.03.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 486.987,37 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužilje nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke, doneo primenom odredbe člana 413. Zakona parničnom postupku u vezi sa odredbom člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23).
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
