Tužilac je 25.06.2011. godine podneo blagovremeni predlog za ponavljanje postupka, iz razloga propisanih odredbom člana 422. stav 1. tačka 11. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 .. 111/09).

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 294/2019 od 07.07.2021. godine, odbijen je predlog tužioca za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3323/11 od 06.11.2013. godine. Poukom o pravnom leku strankama je ukazano da je protiv tog rešenja dozvoljena žalba koja se podnosi Vrhovnom kasacionom sudu

Protiv rešenja drugostepenog suda tužilac je, preko punomoćnika, podneo žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni sud je o žalbi tužioca odlučivao kao o reviziji izjavljenoj u smislu odredbe člana 411. stav 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 ... 111/09), koji se u ovom postupku primenjuje, na osnovu odredbe člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 10/2023), a kojom odredbom Zakona je propisano da je revizija uvek dozvoljena i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno odlučeno o predlogu za ponavljanje postupka, što je ovde slučaj.

Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje, u smislu odredbe člana 412. stav 5., u vezi člana 399. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom tužioca ne ukazuje se na neke druge bitne povrede propisane odredbom člana 398. stav 1. istog Zakona.

Tužilac je predlog za ponavljanje postupka podneo u smislu odredbe člana 422. tačka 11. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može po predlogu stranke ponoviti ako je u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i sloboda zajemčene Ustavom u parničnom postupku. U tom smislu tužilac se poziva na odluku Ustavnog suda Už 288/2014 od 01.06.2015. godine, kojim je usvojena njegova ustavna žalba izjavljena protiv Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3323/11 od 06.11.2013. godine i utvrđeno da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na jednaku zaštitu prava zajemčenu odredbom člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok je u preostalom delu ustavna žalba odbačena. U toj odluci, Ustavni sud se pozvao na svoju prethodnu odluku Už 5479/2012, ukazujući da su tvrdnje o povredi prava na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava očigledno neosnovane iz razloga navedenih u toj odluci. U odluci Už 5480/2012 od 19.03.2015. godine Ustavni sud je, između ostalog, naveo da je drugostepeni sud (Okružni sud u Beogradu), u osporenoj presudi, na ustavno pravo prihvatljiv način obrazložio zašto je neosnovan tužbeni zahtev za isplatu dela zarade po osnovu ostvarenih prekovremenih sati rada u periodu od februara 2003. godine do maja 2004. godine.

Kod ovakvog stanja stvari, pravilan je zaključak drugostepenog suda da nisu ispunjeni razlozi za ponavljanje postupka u smislu odredbe člana 422. stav 1. tačka 11. Zakona o parničnom postupku, pošto nije povređeno materijalno pravo na štetu tužioca.

Predlog za ponavljanje postupka je vanredni pravni lek protiv pravnosnažne odluke čija je svrha otklanjanje određenih nedostataka u pogledu činjeničnog utvrđenja na kom se zasniva odluka koja se predlogom pobija, kao i određenih povreda odredaba parničnog postupka. Ovaj vanredni pravni lek ima za cilj da se u postupku pokrenutom posle nastupanja pravnosnažnosti, nepravilna ili nezakonita sudska odluka ukine i da se ponovo rasprave sporna pitanja radi donošenja pravilne i zakonite odluke.

U konkretnom slučaju, to što je u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud odlukom Už 288/2014 od 01.06.2015. godine utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na jednaku zaštitu prava zajemčenu odredbom člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, nije od uticaja na odluku suda o pravu tužioca koje je predmet ove parnice. Ustavni sud je našao da je drugostepeni sud na ustavno-pravno prihvatljiv način obrazložio zašto je neosnovan tužbeni zahtev za isplatu dela zarade po osnovu ostvarenih prekovremeni sati rada u periodu od februara 2003. godine do maja 2004. godine, što je predmet i ovog spora, pa ta odluka Ustavnog suda nije osnov za povoljniju odluku po tužioca u ovoj parnici. Zbog toga se navodima revizije tužioca pravilnost pobijanog rešenja ne dovodi u sumnju.

Na osnovu odredbe člana 405. u vezi člana 412. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković