Tužilja je podnela odgovor na reviziju u kome je predložila da se revizija tuženog odbije kao neosnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog po ugovoru o radu na nedoređeno vreme počev od 01.04.1998. godine, na radnom mestu stručni saradnik za obrazovnu delatnost, sa završenim učiteljskim fakultetom. Radni odnos joj je prestao donošenjem osporenog rešenja broj .. od ...2018. godine, zbog prestanka potrebe za njenim radom. Tuženi je prema Odluci Skupštine grada Vranje i Zakonu o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, bio dužan da smanji broj zaposlenih na neodređeno vreme sa dotadašnjih 11 na 10. Pre donošenja predmetnog rešenja tuženi je doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta broj .. od 05.01.2018. godine, kojim je ukinuto radno mesto tužilje i sprovedeno anketiranje zaposlenih. Tužilja je kod tuženog ostvarila 34 godine radnog staža, a u vreme donošenja rešenja bila predstavnik zaposlenih u Odboru sindikalne organizacije Samostalnog sindikata kulture za Grad Vranje.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je pobijano rešenje o otkazu nezakonito, jer prilikom utvrđivanja ko će od zaposlenih biti proglašen viškom, nisu primenjene Smernice i uputstva za sprovođenje racionalizacije od 23.11.2017. godine i nije poštovana zaštita od otkaza ugovora o radu predviđena Posebnim kolektivnim ugovorom za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave. Za svoje odluke dali su razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Prema Konvenciji MOR-a broj 135 o zaštiti i olakšicama koji se pružaju predsednicima sindikata u preduzeću i Preporuci broj 143 o radničkim predstavnicima (Odeljak III tačka 5) radnički predstavnici uživaju zaštitu od svakog štetnog postupanja po njih, posebno otpuštanja sa posla. Navedena Konvencija je ratifikovana zakonom („Službeni list SFRJ“ broj 14/82).

Odredbom člana 188. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 54/05 ... 75/14) propisano je da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu niti na drugi način da stavi u nepovoljniji položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima kao i da je teret dokazivanja da otkaz ugovora o radu ili stavljanje u nepovoljniji položaj zaposlenog nije posledica statusa ili aktivnosti iz stava 1. ovog člana je na poslodavcu.

Posebni kolektivni ugovor za ustanove kulture u članu 73. propisuje da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu proglašenjem tehnološkim viškom predstavnika zaposlenih (predsednik sindikalne organizacije, sindikalne podružnice, sindikalni poverenik, članove organa sindikata, predsednik okružnog, gradskog, pokrajinskog i republičkog odbora) za vreme obavljanja funkcije i po prestanku funkcije u skladu sa zakonom dok je u radnom odnosu kod poslodavca. Odredbom člana 39. propisano je da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu zaposlenom za čijim radom je prestala potreba bez njegove saglasnosti, pored ostalog i zaposlenoj ženi koja ima najmanje 25 godina radnog staža osiguranja, osim ako ispunjava jedan od uslova za penziju. Odredba ovog PKU primenjuju se na tuženog jer je Narodni univerzitet u Vranju organizovan kao obrazovno-kulturna ustanova koja posluje u okviru delatnosti koje su članom 8. Zakona o kulturi, predviđene kao delatnosti koje se smatraju kulturnim delatnostima.

U konkretnom slučaju, pobijeno rešenje je doneto protivno citiranim odredbama člana 188. Zakona o radu i člana 73. i 39. PKU jer tužilja kao član organa sindikata kod poslodavca uživa zaštitu od otkaza zbog prestanka potrebe za njenim radom.

Takođe, tuženi nije postupio ni u skladu sa Smernicama i uputstvima za sprovođenje racionalizacije broj 2017/10 od 23.11.2017. godine i nije doneo Pravilnik o kriterijumima i merilima za rangiranje zaposlenih. Tuženi na kojem je teret dokazivanja na osnovu člana 231. ZPP-a, nije dokazao da je došlo do gašenja cele organizacione jedinice, a ne samo do smanjenja broja izvršilaca. Ovo zbog toga što se iz Pravilnika o sistamatizaciji i organizaciji poslova od 05.01.2018. godine utvrđuje da Pravilnikom nije predviđeno radno mesto tužilje - stručni saradnik za obrazovnu delatnost, ali i to da je tuženi organizovan kao obrazovnonaučna ustanova koja posluje u okviru više delatnosti, pri čemu nisu dostavljeni podaci o organizacionoj strukturi u okviru navedenih delatnosti kao ni podaci o tome da li kod tuženog postoje organizacione jedinice ili ne.

Suprotno navodima revizije, u situaciji kada poslodavac utvrdi da je na određenom radnom mestu (koje nije ukinuto) došlo do potrebe smanjenja broja izvršilaca na tim poslovima, on mora da donese akt kojim će utvrditi kriterijume i merila na osnovu kojih će se odrediti ko od zaposlenih na tom radnom mestu predstavlja višak (bez obzira što nije u obavezi da donosi programe za rešavanje viška zaposlenih) jer suprotno postupanje može dovesti do diskriminacije koja je zabranjena članom 20. stav 1. tačka 5. Zakona o radu.

Posledica poništaja rešenja o otkazu je reintegracija - vraćanje na rad kod istog poslodavca (član 191. stav 1. Zakona o radu) . U revizijskom postupku se raspravljaju pravna, a ne i činjenična pitanja, pa predmet ocene revizijskog suda nisu bili navodi u reviziji u kojima se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, jer je to nedozvoljeno prema članu 407. stav 1. tačka 2. ZPP. Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić