Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u potvrđujućem delu kojom je potvrđen stav treći izreke prvostepene presude za uplatu zarade i doprinosa, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u naznačenom potvrđujućem delu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u slučaju zasnivanja, prestanka i utvrđivanja trajanja radnog odnosa.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda postupka. Materijalno pravo u tom delu je pravilno primenjeno.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Rumi P1 2/19 od 07.09.2022. godine primenom člana 32. stav 1. Zakona o radu usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme od 01.11.2018. godine i naloženo tuženom da tužilju vrati na rad. Odbačena je tužba u delu tužbenog zahteva kojim je tražila da se rasporedi na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi znanju i sposobnosti a ovo iz razloga što se tu radi o autonomnom pravu poslodavca u pogledu odlučivanja o tom delu tužbenog zahteva tužilje. Odbijen je tužbeni zahtev tužilje za uplatu odgovarajućih poreza i doprinosa za period od 01.01.2008. godine iz razloga što je uplata poreza u nadležnosti poreske uprave, a zahtev za uplatu zarade i doprinosa tužilja je u toku postupka povukla sa čime se tuženi nije saglasio, pa je odlučeno u tom delu u meritumu – tužbeni zahtev je odbijen.

Apelacioni sud je prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda u pogledu usvajajućeg dela tužbenog zahteva tužilje i u odnosu na odbijajući deo zahteva za uplatu zarade i pripadajućih doprinosa dok je u delu zahteva tužilje za uplatu poreza ukinuo prvostepenu presudu i tužbu u tom delu odbacio, jer se radi o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost.

Po oceni Vrhovnog suda drugostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo.

Tužilja je u tužbi deo zahteva opredelila za isplatu zarade i uplatu doprinosa. Međutim na ročištu od 07.09.2022. godine tužilja je povukla tužbeni zahtev u tom delu. Tuženi se usprotivio povlačenju u tom delu tužbenog zahteva.

Prema članu 202. stav 2. ZPP propisano je da tužba može da se povuče nakon što se tuženi upusti u raspravljanje, sve do pravnosnažnog okončanja postupka, ako tuženi na to pristane. Tuženi se usprotivio povlačenju tužbe u tom delu tužbenog zahteva, pa je pravilno postupljeno kada je tužbeni zahtev tužioca u tom delu odbijen kao neosnovan. Stoga se navodi iz revizije tužilje, da je u ovom slučaju trebalo utvrditi da je tužbuu tom delu trebalo odbaciti jer su uslovi za odbačaj tužbe propisani članom 294. ZPP, a ti slučajevi se ne mogu podvesti pod ovu pravnu situaciju.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija dr

Ilija Zindović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković