Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1626/22 od 15.11.2022. godine, žalba tužilje je delimično usvojena, pa je prvostepena presuda delimično preinačena tako što je poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu, te je tužena „Neoplanta industrija mesa“ d.o.o. Novi Sad obavezana da tužilji nadoknadi štetu u visini izgubljene zarade i drugih primanja za period od 22.12.2014. godine do 31.08.2016. godine u iznosu od 322.699,74 dinara, kao i parnične troškove u iznosu od 435.504,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, dok je u preostalom delu žalba odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Tužena „Neoplanta industrija mesa“ d.o.o. Novi Sad obavezana je da tužilji nadoknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 49.008,00 dinara.

Protiv dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, kojim je preinačena prvostepena presuda, prvotužena „Neoplanta industrija mesa“ d.o.o. Novi Sad je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Revizija je dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), pa je Vrhovni kasacioni sud ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu u smislu člana 408. ZPP i našao da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a navodi revizije o nezakonitom postupanju prvostepenog suda prilikom dozvole (subjektivnog preinačenja) proširenja tužbe na drugotuženog „Čenej agrar“ d.o.o. Novi Sad, ne mogu biti predmet razmatranja, pošto je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu samo u odnosu na prvotuženu „Neoplanta industrija mesa“ d.o.o. Novi Sad.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pokojni BB, rođen 1959. godine, je od 1984. godine bio zaposlen kod prvotužene na radnom mestu ... na ... u ... Poslovi ovog radnog mesta uključivali su obezbeđenje ispravnosti pretakajućeg mesta rezervoarskog postrojenja isparivačke stanice, kotlovske stanice i grejnih postrojenja, kao i prisustvo prijemu i pretakanju TNG. Zaključenim ugovorom o radu bilo je predviđeno da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom od strane poslodavca, ako svojom krivicom povredi radnu disciplinu utvrđenu važećim Kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu. Dana 28.11.2014. godine BB je radio u drugoj smeni, a oko 19,00 sati prvotužena je započela alkotestiranje zaposlenih, u skladu sa Planom u Sektoru bezbednosti zaštite na radu. Kod BB je prema rezultatima alkotesta u 19,17 časova utvrđeno prisustvo 0,27 promila alkohola u organizmu, a u 19,40 časova 0,20 promila. On je nakon upoznavanja sa rezultatima merenja izjavio da je ujutru popio dve čašice rakije. Prema članu 116. stav 1. Kolektivnog ugovora prvotužene od 06.11.2014. godine predviđeno je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom kada postoji povreda radne discipline i to, između ostalog, zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena. Prvotužena je svojim opštim aktima Procedurom kontrole alkoholisanosti zaposlenih od 30.09.2008. godine i Kontrolom alkoholisanosti zaposlenih od 20.12.2013. godine predvidela da zaposleni ne sme biti pod uticajem alkohola u vreme dolaska na rad i za vreme rada, te da povreda radne obaveze zbog koje se otkazuje ugovor o radu postoji kada se prvi put kod zaposlenog ustanovi prisustvo alkohola, bez obzira na visinu prisutnosti alkohola. Procedura kontrole alkoholisanosti zaposlenih objavljena je na oglasnoj tabli prvotužene dana 30.09.2008. godine. Povodom upozorenja prvotužene od 08.12.2014. godine da zbog rezultata alkotesta postoji otkazni razlog, BB se izjasnio da je tog dana ujutru popio jednu čašicu rakije, te da nije mogao imati toliki promil alkohola u krvi, pa čak i ako jeste, da je to dozvoljeno čak i za upravljanje motornim vozilom. Prvotužena je rešenjem od 18.12.2014. godine otkazala BB ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline od strane zaposlenog, dolaskom na rad pod dejtsvom alkohola. BB je znao da nije dozvoljen rad kod prvotužene pod dejstvom alkohola. Utvrđena količina alkohola pripada donjem opsegu kategorije lake alkoholisanosti – inicijalna faza, te nije mogla imati značajnijeg uticaja na obavljanje poslova u momentu kada je vršena predmetna kontrola. BB se penzionisao 02.08.2016. godine, preminuo je u toku ove parnice 22.05.2018. godine, a tužilja je kao njegov naslednik preuzela parnicu koju je on pokrenuo. Utvrđena je visina štete za vremenski period od prestanka radnog odnosa do dana penzionisanja.

Prevostepeni sud je odbio tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i naknadu štete nalazeći da je prvotužena u skladu sa članom 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu, svojim opštim aktom zbog visokog rizika posla na održavanju gasnih kotlova, propisala nultu toleranciju na prisustvo alkohola kod zaposlenih. Iz formulacije ovog zakonom predviđenog razloga za otkaz utovora o radu, ne proizlazi isključenje mogućnosti poslodavca da predvidi da svako prisustvo alkohola može da ima uticaja na obavljanje posla, što je u konkretnom slučaju prvotužena učinila, a pokojni BB je bio upoznat sa zabranom i da kršenje zabrane povlači otkazivanje ugovora o radu.

Drugostepeni sud, s pozivom na članove 8. i 9. Zakona o radu, kojima je propisano da opšti akt i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom, te da se u protivnom primenjuju odredbe zakona, nije prihvatio stanovište prvostepenog suda. Utvrđenje o stepenu alkoholisanosti i mogućnosti uticaja na izvršenje radnih obaveza pokojnog BB isključuju po oceni drugostepenog suda postojanje otkaznog razloga predviđenog članom 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je prilikom odlučivanja nepravilno primenio materijalno pravo.

Iz formulacije otkaznog razloga predviđenog članom 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu, nesumnjivo proizlazi da predviđeni pravni standard „... zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ... koji ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla...“ podrazumeva mogućnost poslodavca da ugovorom o radu i opštim aktom odredi koji stepen alkoholisanosti može imati uticaja na obavljanje posla konkretnog radnog mesta, s obzirom na delatnost kojom se poslodavac bavi, odnosno opis poslova konkretnog radnog mesta, što je i učinjeno. Prvotužena je opštim aktom isključila mogućnost da zaposleni obavljaju svoje radne zadatke pod dejstvom alkohola u krvi. Ponašanje protivno zabrani predvidela je kao povredu radne discipline, zbog koje se otkazuje ugovor o radu prilikom prvog utvrđivanja da je zaposleni alkoholisan. Pokojni BB je imao znanja o zabrani, ali je i pored toga pre dolaska na posao konzumirao alkohol. Zabrana je bila propisana za sve zaposlene, pri čemu su poslovi koje je on obavljao bili takvi da predstavljaju povećanu opasnost po zaposlene, treća lica i imovinu. Po odredbama čl. 170 Zakona o obligacionim odnosima za štetu koju zaposleni prouzrokuje na radu odgovara poslodavac. Prvotužena je propisivanjem zabrane upotrebe alkohola postupila sa stepenom razuma i pažnje koji se očekuje u pravnom prometu. Suprotno stanovištu drugostepenog suda poslodavac propisivanjem zabrane nije zaposlenima dao manja prava ili utvrdila nepovoljnije uslove rada od onih koji su utvrđeni zakonom. Zakon ne normira minimum alkohola u krvi koji je dozvoljen za obavljanje poslova na parnim kotlovima i održavanju sistema grejanja, sledom čega prvotužena ne bi bila ovlašćena da predvidi da svaka upotreba alkohola može imati uticaj na obavljanje posla.

Izneti razlozi upućuju da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahtev odbio, pa je odluka u stavu prvom izreke doneta na osnovu odredbe člana 416. stav 1. ZPP.

Na osnovu odredbi članova 165. stav 2, 153. stav 1. i 163. stavovi 1. – 4. ZPP, doneta je odluka o troškovima postupka po reviziji, kao u stavu drugom izreke. Dosuđeni iznos sastoji se od nagrade za sastav revizije u iznosu od 33.000,00 dinara, te sudskih taksi na reviziju u iznosu od 32.508,00 dinara i na ovu presudu u iznosu od 48.762,00 dinara.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić