Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 – drugi zakon), ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi, pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Pobijanom drugostepenom presudom odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca radi isplate za traženi period na ime naknade štete zbog kašnjenja u isplati troškova u vezi sa rešavanjem stambenog pitanja u iznosu od 137.546,97 dinara i zbog neisplaćenog glavnog duga na ime troškova u vezi sa rešavanjem stambenog pitanja u iznosu od 107.817,08 dinara. Pravnosnažnim rešenjem tužene UP-1br.8-3 od 01.03.2017. godine, tužiocu je priznato pravo na naknadu troškova u vezi sa rešavanjem stambenog pitanja u mesečnom iznosu u visini od 275 bodova mesečno, počev od 29.12.2010. godine, pa sve dok za to postoje uslovi propisani Pravilnikom o naknadi putnih i drugih troškova u Vojsci Srbije, a najduže 240 meseci, ali ne i pravo na isplatu zakonske zatezne kamate za period od 29.10.2010. godine do 01.03.2017. godine, zbog čega tužilac nema osnova da tuženom traži isplatu potraživanja koje nije bilo predmet prethodnog vođenog upravnog postupka i o kome nije odlučeno pravnosnažnom upravnom odlukom.

Prema oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja. Odluka o tužbenom zahtevu zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava i u skladu je sa važećom praksom ovog suda u sličnoj činjeničnopravnoj situaciji (na primer rešenje Vrhovnog suda Rev2 1732/2024 od 10.10.2024. godine). Pri tom, revizija je izjavljena i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka. Međutim, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, posebna revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da bitna povreda odredaba parničnog postupka nije predviđena kao razlog za izjavljivanje posebne revizije odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 413. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Dakle, u sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 02.09.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela na ime glavnog tužbenog zahteva iznosi ukupno 245.364,05 dinara (137.546,27+107.817,08 dinara).

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela na ime glavnog tužbenog zahteva ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković