Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž1 1577/24 od 14.11.2024. godine, odbio kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrdio presudu Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P1 90/2023 od 02.07.2024. godine u usvjajajućem i odbijajućem delu odluke o tužbenom zahtevu i u delu odluke o naknadi troškova parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilji na ime neisplaćene naknade troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada za gradski prevoz u ... za period od 28.06.2022. godine do 30.09.2022. godine. Pobijani deo odluke kojom je tužbeni zahtev tužilje delimično odbijen zasnovan je na primeni pravila o teretu dokazivanja u smislu odredbe člana 228., u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da je tužilja, koja je stanovala u ..., a radila u Bačkoj Palanci, na posao dolazila korišćenjem sopstvenog automobila imajući u vidu da joj poslodavac nije obezbedio prevoz, pri čemu je ona imala mogućnost da kupi dnevnu povratnu kartu koja omogućuje korišćenje prevoza u toku dana u dva smera po povoljnijoj ceni od cene pojedinačnih karata za oba smera. Tužilja u reviziji ukazuje na drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom, međutim, u konkretnom slučaju to nije od uticaja na potrebu ujednačavanja sudske prakse, imajući u vidu da se odluke u tim parnicama ne zasnivaju na istom činjeničnom stanju kao u ovoj parnici i da je pobijana odluka doneta primenom pravila o teretu dokazivanja, a da pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima revizija nije dozvoljena, osim kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela, u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Tom odredbom Zakona, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 08.05.2023. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 249.01 dinar.

Imajući u vidu da ovo nije parnica u radnom sporu koja za predmet ima zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), a da pobijana vrednost predmeta imovinskopravnog spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković