Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Ž.G. iz N.P., čiji je punomoćnik N.M., advokat iz N.P., protiv tužene Republike Srbije, MUP, PU Novi Pazar, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Pazaru Gž 715/15 od 30.09.2015. godine, u sednici održanoj 09.03.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Pazaru Gž 715/15 od 30.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 160/04 od 27.05.2015. godine, odbačen je, kao neblagovremen, predlog tužioca za ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P1 160/04 od 26.05.2006. godine.

Rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru Gž 715/15 od 30.09.2015. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje.

Protiv rešenja drugostepenog suda tužilac je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, na osnovu člana 399. u vezi člana 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), a koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac je podneo predlog za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P1 160/04 od 26.05.2006. godine, u smislu odredbe člana 422. stav 1. tačka 9. ZPP (pogrešno se pozivajući na odredbu člana 426. stav 1. tačka 12. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11)). Naime, predlagač je naveo da je saznao za odluke Ustavnog suda Už 8911/12 od 30.10.2014. godine i Už 9147/12 od 07.03.2013. godine, pa je tako stekao mogućnost da ih upotrebi kao novi dokaz na osnovu koje bi za njega bila doneta povoljnija odluka, jer je Ustavni sud ocenio da je ustavnopravno neprihvatljivo tumačenje da zaposleni kod tužene nemaju pravo na isplatu uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada, noćnog rada i rada u dane praznika koji su neradni dani u utuženom periodu. Predlog za ponavljanje ovog postupka podnet je 20.04.2015. godine.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su pravilno nižestepeni sudovi odbacili predlog tužioca, nalazeći da je predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka podnet po isteku roka propisanog odredbom člana 424. stav 3. ZPP.

Odredbom člana 424. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), a koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), propisano je da po proteku roka od pet godina od dana kad je odluka postala pravnosnažna, predlog za ponavljanje postupka ne može se podneti, osim ako se ponavljanje traži iz razloga navedenih u članu 422. tačka 1, 2. i 10. ovog zakona.

U konkretnom slučaju, presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P1 160/04 od 26.05.2006. godine, a protiv koje je tužilac izjavio predlog za ponavljanje postupka, postala je pravnosnažna 11.09.2006. godine. Kako je predlog za ponavljanje postupka podnet 20.04.2015. godine i to iz razloga predviđenih odredbom člana 422. tačka 9. ZPP, stoga je protekao rok od pet godina propisan odredbom člana 424. stav 3. ZPP.

Saglasno navedenom, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac predlog za ponavljanje postupka podneo po proteku zakonskog roka od pet godina, zbog čega Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno odbačen, u smislu odredbe člana 426. stav 1. ZPP.

Neosnovano se u reviziji tužioca ukazuje da je tužilac u roku od 60 dana od dana kada je saznao za odluku Ustavnog suda podneo predlog za ponavljanje postupka. Naime, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je predlog tužioca za ponavljanje postupka neblagovremen, ali su se pogrešno pozvali na odredbu člana 428. stav 1. tačka 4. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11). U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi trebalo je da primene odredbu člana 426. stav 1. u vezi člana 424. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), s obzirom da je taj zakon važio u vreme kada je započet postupak čije se ponavljanje traži, kao i kada je sudska odluka postala pravnosnažna. Pored toga, odredbom člana 428. stav 1. tačka 4. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), a koja se u konkretnom slučaju ne može primeniti iz već iznetih razloga, propisano je da se predlog za ponavljanje postupka može podneti u roku od 60 dana u slučaju iz člana 426. tačka 12. ZPP od dana kada je stranka mogla da upotrebi pravnosnažnu odluku koja je razlog za ponavljanje postupka, pa kako su donete odluke Ustavnog suda Už 8911/12 od 30.10.2014. godine i Už 9147/12 od 07.03.2013. godine, a predlog je podnet 20.04.2015. godine, zbog čega je svakako pravilno odbačen predlog za ponavljanje postupka kao neblagovremen.

Na osnovu člana 405. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.