U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Danijela Koštan-Kovačević, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“, sa sedištem u ..., koga zastupa Miloš Mihovilović, advokat iz ..., radi poništaja odluke i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2019/15 od 03.11.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 25.05.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2019/15 od 03.11.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2017/14 do 28.04.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje tuženog broj 4073 od 10.12.2012. godine, kao nezakonito i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 168.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2019/15 od 03.11.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2017/14 od 28.04.2015. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi i to za odgovor na žalbu.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka revizija tuženog određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o radu broj ... od 27.05.2008. godine, na osnovu kojeg je zasnovao radni odnos na određeno vreme od 26.05.2008. godine do 26.05.2009. godine, za obavljanje poslova …. Tužilac je nastavio da radi kod tuženog na poslovima obezbeđenja i posle isteka roka iz naznačenog ugovora o radu. Tuženi je dana 28.11.2012. godine uručio tužiocu ponudu broj ... za izmenu ugovorenih uslova rada zaključenjem aneksa ugovora o radu, kojim bi tužilac bio zaposlen na drugom odgovarajućem poslu, kod istog poslodavca i to na poslovima fizičkog radnika, te mu ostavio rok od osam dana da se izjasni o ponudi. Tužilac se na samoj ponudi dana 06.12.2012. godine izjasnio da je ponuda suprotna Zakonu o radu i da osporava zakonitost iste, nakon čega je tuženi rešenjem broj ... od 10.12.2012. godine tužiocu otkazao ugovor o radu, s pozivom na odredbu člana 179. stav 1. tačka 7. Zakona o radu. U ponudi za izmenu ugovorenih uslova rada i zaključenja aneksa ugovora o radu od 28.11.2012. godine nisu na potpuni i zakonit način obuhvaćeni i obrazloženi svi elementi zbog kojih se tužiocu nudi premeštaj na drugo radno mesto, odnosno nisu navedeni konkretno obrazloženi razlozi za ponudu i premeštaj tužioca, zbog čega su nižestepeni sudovi zaključili da je takva ponuda nezakonita, te da zbog odbijanja tužioca da potpiše aneks na osnovu takve ponude, ne može doći do prestanka radnog odnosa, zbog čega su poništili rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužbeni zahtev tužioca osnovan, jer je tužiocu prestao radni odnos u nezakonito sprovedenom postupku i pravilno tuženi obavezan da tužioca vrati na rad.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 7. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tačka 1-4. ovog zakona. Odredbom člana 171. stav 1. tačka 1. istog zakona, propisano je da poslodavac zaposlenom može da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada, a odredbom člana 172. stav 1. i 2. istog zakona, propisano je da uz ponudu za zaključenje ugovora poslodavac je dužan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi, a koji ne može biti kraći od osam dana i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.

Kako u ponudi za izmenu ugovorenih uslova rada i zaključenja aneksa ugovora o radu broj ... od 27.05.2008. godine nisu na potpun i zakonit način obuhvaćeni i obrazloženi svi elementi zbog kojih se tužiocu nudi premeštaj na drugo radno mesto, odnosno nisu navedeni konkretni obrazloženi razlozi za ponudu i premeštaj tužioca na drugo radno mesto, a što je poslodavac dužan da obrazloži koje su promene u procesu organizacije i rada razlog za ponudu aneksa ugovora o radu, to nije bilo mesta otkazu ugovora o radu tužiocu.

Imajući u vidu izneto, neosnovano se navodima revizije ukazuje da je pred nižestepenim sudovima pogrešno primenjeno materijalno pravo. Ovo stoga što saglasno članu 171. Zakona o radu premeštanje zaposlenog na drugo radno mesto mora da bude rezultat stvarne i realne potrebe procesa i organizacije rada tuženog, a ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu mora da sadrži i te razloge, koji su uslovi za premeštanje zaposlenog na drugo radno mesto. Pri tome, ti razlozi moraju biti konkretizovani navođenjem činjenica iz kojih proizilazi potreba procesa i organizacije rada, pri čemu je nužno navesti činjenice koje opravdavaju premeštanje. U konkretnom slučaju, tuženi je tužiocu ponudio zaključenje aneksa ugovora o radu, radi premeštaja na drugo radno mesto zbog smanjenja obima posla i potrebe procesa i organizacije rada, što predstavlja opštu formulaciju, bez obrazloženja tih razloga, pri čemu sama potreba mora da bude vezana za ono što je u konkretnom slučaju poslužilo kao razlog raspoređivanja na drugo radno mesto. Razlog za raspoređivanje mora biti saopšten tužiocu kroz ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu, u skladu sa članom 172. Zakona o radu, pri čemu izostanak takve konkretizacije čini osporeno rešenje nezakonitim.

S`toga su iz iznetih razloga, a imajući u vidu tako utvrđeno činjeničo stanje, pravilno nižestepeni sudovi zaključili da je tužbeni zahtev tužioca osnovan, a neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Neosnovano se revizijom tuženog ukazuje da zakon jasno propisuje da je odbijanje zaključenja aneksa ugovora o radu otkazni razlog, a da je tuženi ispoštovao zakonom predviđen postupak, kao i da je poništavajući otkaz ugovora o radu, koji je otkazan u skladu sa zakonom, tuženi postupao u skladu sa praksom prema kojoj je dovoljno voditi spor protiv otkaza, a ne protiv nezakonitog aneksa ugovora o radu, kako je to Zakonom o radu predviđeno. Ovo s`toga što zaposleni može da bira ili da zaključi aneks da bi ostao u radnom odnosu, a onda zahteva u sudskom postupku ocenu njegove zakonitosti ili da odbije ponudu za zaključenje aneksa, i dobije otkaz po članu 179. stav 1. tačka 7. Zakona o radu i pobija otkaz u sudskom postupku. Prihvatanje ili neprihvatanje ponude i potpisivanje aneksa nije uslov za sudsku zaštitu u sporu radi poništaja odluke o otkazu. Zakon o radu nije uslovio, niti ograničio zaposlenog u pravnom putu iznošenja razloga o nezakonitosti aneksa, bez obzira na sadržinu člana 172. stav 4. Zakona o radu, jer je smisao ovog pravila jačanje zaštite zaposlenog kao slabije ugovorne strane, a ne ograničavanje prava. Zbog toga, zaposleni tužbom može po prihvatanju aneksa tražiti poništaj, ali nezakonitost može isticati kako u tužbi, tako i tokom celog postupka u parnici radi poništaja rešenja o prestanku ugovora o radu. Zbog toga, svaki ugovornik, imajući u vidu da u ugovornom pravu na apsolutnu ništavost u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima sud pazi po službenoj dužnosti, može činjenice o apsolutnoj ništavosti isticati u svako doba, u bilo kojoj parnici kao prethodno pitanje. Zbog toga se zakonitost aneksa ugovora o radu može ceniti kao prethodno pitanje u postupku, a ne mora biti rezultat posebne parnice, koja bi isključivala pravao ovde tužioca da traži poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Ostalim navodima revizije se ne utiče na zakonitost i pravilnost nižestepenih odluka.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić