U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Marković, advokat iz ..., protiv tuženog „Putevi“ DOO Ivanjica, radi poništaja odluke o prestanku radnog odnosa i utvrđenja postojanja radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 369/19 od 28.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 24.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 369/19 od 28.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovog suda u Ivanjici P1 365/14 od 24.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. ... od 24.11.2014. godine, kojim je utvrđen prestanak radnog odnosa tužioca na dan donošenja istog rešenja. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilac u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog, što bi tuženi bio dužan da prizna i da tužioca vrati na poslove i zadatke koji odgovaraju njegovom znanju i stručnoj spremi. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 369/19 od 28.10.2019. godine, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena presuda Osnovnog suda u Ivanjici P1 365/14 od 24.10.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme po ugovoru o radu od 28.04.2004. godine na poslovima mašiniste. Rešenjem tuženog br. .../... od 06.10.2005. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze propisane internim aktom tuženog i ugovorom o radu. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1616/11 od 11.11.2011. godine, potvrđena presuda Osnovnog suda u Požegi, Sudska jedinica u Ivanjici P1 835/10 od 05.04.2011. godine, kojom je poništeno navedeno rešenje od 06.10.2005. godine i tuženi obavezan da tužioca vrati na rad. U izvršenju te sudske odluke, tuženi je dana 20.12.2011. godine doneo rešenje o vraćanju tužioca na rad, na radno mesto građevinskog radnika, čiji opis poslova je detaljnije određen Aneksom ugovora o radu zaključenim 26.12.2011. godine. Tim Aneksom, poslodavac i zaposleni su saglasni da se prethodni ugovor o radu od 28.04.2004. godine izmeni na način da će tužilac obavljati poslove građevinskog radnika sa koeficijentom 1,8, dok su ostale odredbe ugovora o radu iz 2004. godine, ostale neizmenjene.

Međutim, rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 684/12 od 29.03.2013. godine, ukinute su presude Apelacionog suda u Kragujevcu od 11.11.2011. godine i Osnovnog suda u Požegi od 05.04.2011. godine, pa je u ponovnom postupku pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1074/14 od 23.09.2014. godine, ukinuta presuda Osnovnog suda u Požegi, Sudska jedinica u Ivanjici P1 394/13 od 14.11.2013. godine i odbijen tužbeni zahtev za poništaj, kao nezakonitog, rešenja tuženog br. .../... od 06.10.2005. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, te da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad. Po prijemu presude, tuženi je dana 24.11.2014. godine doneo osporeno rešenje kojim je utvrđeno da tužiocu prestaje radni odnos na radnom mestu građevinskog radnika danom dostavljanja rešenja, na koje je bio raspoređen Aneksom 26.12.2011. godine ( po presude Osnovnog suda u Požegi od 05.04.2011.godine). U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da su odbijanjem tužbenog zahteva tužioca da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu, nastali razlozi za prestanak radnog odnosa kod poslodavca, jer je navedeno rešenje donošenjem sudske odluke u radnom sporu postalo pravnosnažno i izvršno i da su na taj način otklonjene pravne posledice nastale odlukama na osnovu kojih je zaposleni vraćen na rad, te da ne postoji dalji osnov za rad zaposlenog kod poslodavca, s ozbirom da mu je prestao radni odnos.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da je tuženi, na osnovu člana 191. Zakona o radu, bio u obavezi da tužioca reintegriše u radni odnos, što je učinio rešenjem od 20.12.2011. godine i aneksom ugovora o radu od 26.12.2011. godine, rasporedivši ga na novo radno mesto, s obzirom da je rešenje o otkazu ugovora o radu br. .../... od 06.10.2005. godine bilo pravnosnažno poništeno kao nezakonito u sudskom postupku. Rešenje o vraćanju tužioca na rad od 20.10.2011. godine i aneks ugovora o radu od 26.12.2011. godine ne predstavljaju osnov za zasnivanje radnog odnosa, u smislu člana 30. Zakona o radu, već je osnov odluke i aneksa bila pravnosnažna sudska odluka koja je obavezivala tuženog poslodavca da tužioca vrati na rad. Na taj način je tuženi omogućio tužiocu da obavlja rad sve do donošenja presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1074/14 od 23.09.2014. godine, kojom je drugačije odlučeno jer je odbijen tužbeni zahtev za poništaj otkaza ugovora o radu i vraćanje na rad. Po oceni drugostepenog suda, tužiocu je radni odnos prestao zbog povrede radne obaveze na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, dok je osporeno rešenje od 24.11.2014. godine deklaratornog karaktera i njime se samo konstatuje prestanak radnog odnosa, zbog čega je odbijen tužbeni zahtev za poništaj navedenog rešenja, kao i za utvrđenje postojanja radnog odnosa.

Vrhovni kasacioni sud prihvata pravno stanovište nižestepenih sudova.

Imajući u vidu dejstvo pravnosnažnosti presude, kao i pravnu prirodu rešenja o vraćanju zaposlenog na rad i aneksa ugovora o radu (ugovora o raspoređivanju), pravilna je ocena nižestepenih sudova da ukidanjem iste presude i pravnosnažnim odbijanjem tužbenog zahteva za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu od 06.10.2005. godine (u parnici okončanoj presudom Gž1 1074/14 od 23.09.2014. godine), osnov navedenog rešenja i svrha aneksa ugovora više ne postoje, pa samim tim ne postoji ni osnov obaveze tuženog da tužiocu omogući dalji rad kod poslodavca. U toj situaciji, i po oceni revizijskog suda, tuženi poslodavac je osporenim rešenjem jednostrano i zakonito utvrdio prestanak radnog odnosa tužioca, na osnovu člana 175. stav 1 tačka 4. Zakona o radu. Bez uticaja je što osporeno rešenje ne sadrži pravni osnov prestanka radnog odnosa, budući da konkretan nedostatak forme rešenja ne utiče na njegovu zakonitost i ne vređa pravo zaposlenog, pa navodi revizije da je materijalno pravo pogrešno primenjeno nisu osnovani. Isto tako, pravilna je ocena nižestepenih sudova da rad tužioca kod tuženog do pravnosnažnog okončanja sudskog postupka ne dovodi do radnog odnosa na neodređeno vreme, zbog čega je pravilno odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje postojanja radnog odnosa.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić