U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima vozača teških kamiona. Rešenjem tuženog broj .. od 15.10.2020. godine otkazan mu je ugovor o radu broj .. od 28.10.2014. godine i svi pripadajući aneksi, zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5) Zakona o radu, člana 178. stav 1. tačka 9) Kolektivnog ugovora i člana 12. stav 1. tačka 9) Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih kod tuženog, kao i zbog povrede radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu i člana 179. stav 1. tačka 29) Kolektivnog ugovora, kao i člana 13. stav 2. tačka 29) Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih kod tuženog. Kod tužioca su dana 21.09.2020. godine, u 14,30 časova, prilikom kontrole ličnih stvari od strane obezbeđenja koje ga je tom prilikom zaustavilo, nađene tri plastične flaše od po dva litra, ukupno šest litara evro dizela koje je otuđio od poslodavca. Rešenjem tuženog broj .. od 22.09.2020. godine tužilac je udaljen sa rada zbog povrede radne obaveze i discipline. Tužiocu je dostavljeno upozorenje od 28.09.2020. godine, na koje se on izjasnio 05.10.2020. godine. Tužilac je prema sopstvenom priznanju istočio dizel gorivo iz svog kamiona broj .. na ispustu koji se nalazi ispod rezervoara, pa je sa flašama koje je pronašao na gradilištu kopa ... stavio u svoj ranac, što je otkriveno prilikom kontrole ličnih stvari.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužiocu u zakonito sprovedenom postupku otkazan ugovor o radu od strane tuženog, pa je odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.

Drugostepeni sud je našao da su u postupku utvrđene sve odlučne činjenice za pravilno i zakonito presuđenje u ovoj pravnoj stvari, a zaključak prvostepenog suda je zasnovan na pravilnoj primeni materijalnog prava, uz pravilnu ocenu da navedeno ponašanje tužioca predstavlja povredu radne obaveze krivicom tužioca i nepoštovanje radne discipline, i kao takvo je propisano aktima tuženog kao otkazni razlog. Prema stanovištu drugostepenog suda, neovlašćeno prisvajanje sredstava koje poslodavac koristi za obavljanje delatnosti, protivno ugovoru o radu i opštem aktu poslodavca, predstavlja skrivljenu povredu radne obaveze i zakonit osnov prestanka radnog odnosa na inicijativu poslodavca. Ukoliko je zaposleni prekoračio granice svojih ovlašćenja koje imaju svoj osnov i proizlaze iz radnog odnosa, preduzimanjem radnji koje nisu ni prethodno ni naknadno odobrene od strane pretpostavljenog, isključivo na inicijativu samog zaposlenog, smatra se da je postupio namerno i nesavesno, mimo pravila struke, čime je izvršio povredu radne obaveze isključivo svojom krivicom.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijana presuda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema odredbi člana 179. stav 2. tačka 5) Zakona o radu ( „Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 95/18), poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Prema stavu 3. tačka 8) istog člana, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Članom 12. stav 1. tačka 9) Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih kod tuženog propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to nezakonito, necelishodno i neodgovorno raspolaganje i korišćenje imovine poslodavca, a članom 13. stav 2. tačka 29) istog Pravilnika da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbama člana 178. stav 1. tačka 9) Kolektivnog ugovora kod tuženog predviđeno je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to nepoštovanje opštih i pojedinačnih akata poslodavca, a članom 179. stav 1. tačka 29) da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Kako je tužilac bez ovlašćenja kesu sa flašama uzeo i stavio u svoj ranac, a da o tome prethodno ni naknadno nije obavestio tuženog, niti je za tu radnju pribavio odobrenje, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužiocu učinio povredu radne obaveze koja je razlog za otkaz ugovora o radu. Pre donošenja osporenog rešenja tužilac je upozoren na razloge za otkaz ugovora o radu, saglasno članu 180. Zakona o radu, čime mu je omogućeno pravo na odbranu.

S obzirom da je odbijen tužbeni zahtev tužioca za poništaj otkaza, tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Navodima revizije u suštini se osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Džakula,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić