U ovom postupku tužilac je tražio da se utvrdi da je tuženi prema tužiocu preduzeo štetne radnje zbog izvršenog uzbunjivanja, koje se ogledaju u ukidanju njegovog radnog mesta i dobijanja nezakonitog otkaza. Tražio je da se tuženom zabrani da ubuduće preduzima štetne radnje prema tužiocu zbog izvršenog uzbunjivanja, da se zabrani tuženom da preduzima druge štete radnje prema tužiocu zbog izvršenog uzbunjivanja, da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu, da ga tuženi vrati na rad, kao i da mu naknadi materijalnu i nematerijalnu štetu, te da se presuda javno objavi u javnom glasilu „Politika“.

Nižestepeni sudovi su odbacili tužbu kao neblagovremenu, jer je tužilac za preduzetu štetnu radnju (otkaz ugovora o radu) saznao 02.04.2021. godine, a tužbu radi zaštite u vezi sa uzbunjivanjem je podneo 02.02.2022. godine, nakon roka predviđenog odredbom člana 23. stav 2. Zakona o zaštiti uzbunjivača.

Vrhovni sud smatra da se osnovano revizijom tužioca ukazuje da su sudovi pogrešno primenili odredbu člana 23. Zakona o zaštiti uzbunjivača, s obzirom da nisu imali u vidu radnje tužioca koje je preduzeo pred Višim sudom u Beogradu, kao i nalog tog suda u kom roku tužilac treba da podnese tužbu. Naime, tužilac je pre podnošenja tužbe u ovoj parnici, dana 09.04.2021. godine podneo Višem sudu u Beogradu predlog za određivanje privremene mere pre pokretanja sudskog postupka, koji je taj sud rešenjem od 30.12.2021. godine usvojio i naložio tužiocu, kao uzbunjivaču, da u roku od 30 dana podnese tužbu nadležnom sudu za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem.

Članom 33. Zakona o zaštiti uzbunjivača, propisan je postupak za određivanje privremene mere pre pokretanja sudskog postupka, a stavom 2. propisano je da će prilikom određivanja privremene mere sud odrediti rok u kome se mora podneti tužba pred nadležnim sudom vodeći računa o rokovima određenim posebnim propisima za podnošenje tužbe.

Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu, prilikom podnošenja predloga za određivanje privremene mere, sud je dužan da se pridržava rokova određenih za odlučivanje o privremenoj meri, i da, prilikom donošenja rešenja o privremenoj meri, vodi računa o tome koji će rok odrediti uzbunjivaču za podnošenje tužbe za zaštitu od uzbunjivanja, upravo imajući u vidu odredbe tog Zakona kojim je propisan rok za podnošenje tužbe.

S obzirom da nižestepeni sudovi nisu na pouzdan način utvrdili sve činjenice od kojih zavisi da li je tužba u ovoj parnici podneta blagovremeno, to ni pravilnost primene člana 23. Zakona o zaštiti uzbunjivača nije mogla biti ispitana, pa će u ponovnom postupku prvostepeni sud utvrditi kada je tužilac primio rešenje kojim je odlučeno o privremenoj meri (rešenje Višeg suda u Beogradu od 30.12.2021. godine), a zatim oceniti blagovremenost podnete tužbe s obzirom na rok koji je naložen tim rešenjem. Nakon toga, ukoliko su ispunjeni uslovi odlučiće o tužbenom zahtevu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 420. st.1. i 6. u vezi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković