PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU

VEZA: P 272/2022

Izvod iz zapisnika sa VI sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održane 01.11.2022. godine.

O D L U K A

ODBACUJE SE zahtev za rešavanje spornog pravnog pitanja u predmetu Privrednog suda u Novom Sadu P 272/2022.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Novom Sadu dostavio je Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za pokretanje postupka rešavanja spornog pravnog pitanja. U zahtevu je navedeno da je pred tim sudom u toku je postupak po tužbi tužioca AA iz ... koga zastupa Petar Škorić, advokat u ..., protiv tuženog prvog reda: STEČAJNA MASA STAMBENA ZADRUGA RADNIKA UNIVERZITETA U NOVOM SADU TEHNIČAR U STEČAJU, koga zastupa Zvonimir Biorac, advokat u ... i tuženog drugog reda: HOLTEH DOO ZA POSLOVNE AKTIVNOSTI TRGOVINU I USLUGE, radi utvrđenja ništavosti odredbi ugovora i poništaja upisa založnog prava.

Primarnim tužbenim zahtevom tužilac je tražio utvrđenje ništavosti odredbe člana 3. stav 1 tačka 4 i člana 5 stav 1 tačka 4 Ugovora o ustupanju potraživanja od 29.12.1995. godine, kao i poništaj upisa založnog prava-hipoteke u 2065/6361 idealnih delova, dok je eventulanim tužbenih zahevom traženo da se utvrdi prestanak usled ispunjenja, potraživanja tuženog drugog reda, hipotekarnog poverioca po osnovu Ugovora o ustupanju potraživanja od 29.12.1995. godine. Tuženi prvog reda je podneskom izjavio da priznaje tužbeni zahtev, kako primarni tako i eventualni. U daljem toku postupka tuženi prvog reda je naveo da ne spori činjenične navode tužbe.

Zakonski zastupnik tuženog drugog reda je podneo predlog za pokretanje postupka za rešavanje spornog pravnog pitanja pred Vrhovnim kasacionim sudom.

U predlogu navodi da je sud dužan da najpre odluči o raspolaganju stranaka, pošto stečajna masa nije pravno lice i nema pravo da bez rasprave priznaje tužbeni zahtev već samo ima prava učešća u sudskom postupku s tim da prethodno treba da dokaže da redovno ispunjava obaveze prema stečajnim poveriocima na osnovu priliva sredstava od dužnika stečajnog dužnika. Navodi da načelo javnosti i informisanosti u stečajnom postupku obavezuje zastupnika tuženog prvog reda u ovom postupku da dostavi dokaze o redovnoj naplati putem javnih izvršitelja dužnika stečajnog dužnika tj stečajnoj masi, ukupne podatke od početka stečaja 2012. godine sa stanjem na dan kada je priznat tuženi zahtev, te da stečajna masa nema nikakvo pravo da priznaje nešto ukoliko ne dokaže da savesno ispunjava svoje obaveze prema poveriocima. Dalje navodi da je sud dužan da spreči zloupotrebu po službenoj dužnosti što može učiniti samo kada utvrdi sve činjenice.

Tuženi drugog reda navodi da ukoliko Privredni sud ne utvrdi napred navedene činjenice i ne donese procesno rešenje o tome, onda utiče na tok i ishod postupka tako da će prećutkivanjem odlučnih činjenica sporiti nepotpuno činjenično stanje na osnovu čega se ne može doneti obrazložena presuda koja će opstati u žalbenim postupcima i čije će sentence biti uzete za primer i drugima. Tuženi prvog reda je dužan da se uzdrži od činjenja štete drugome zbog specifičnog položaja u postupku gde je dužnik, a tuženi drugog reda poverilac pa sud mora po službenoj dužnosti da omogući drugoj strani da se izjasni u navodima, a zakonski zastupnik ima pravo da dopuni statutarnog zastupnika ako nije dovoljno jasno obrazložio izneto na ročištima ili u podnescima. Iz navedenih razloga tuženi drugog reda predlaže da sud zastane sa postupkom u skladu sa odredbom člana 180. ZPP-a dok se sporna pitanja ne reše pred Vrhovnim kasacionim sudom.

Pun. tuženog prvog reda izjašnjavajući se na predlog tuženog je u podnesku naveo da se iz obimnog teksta ne može utvrditi šta tuženi drugog reda vidi kao sporno pravno pitanje o kome bi Vrhovni kasacioni sud trebao da odlučuje a da je pri tome rešavanje takvog pitanja od značaja za donošenje odluke u predmetnoj stvari. Navodi da je vidljivo nezadovoljstvo tuženog drugog reda izjavom o priznavanju tužbenog zahteva koju je dao tuženi prvog reda u svom odgovoru na tužbu. Dalje navodi da ukoliko tuženi drugog reda ovu činjenicu vidi kao sporno pravno pitanje, isto je već razrešeno odlukom Privrednog apelacionog suda broj Pž.1140/21 od 23.02.2022. godine. Takođe navodi da se tuženom prvog reda prema odredbama ZPP-a ne može uskratiti mogućnost da se izjasni o tužbenom zahtevu koji je podnet u ovom postupku, ta da sud treba da ceni pravni domet takvog izjašnjenja bilo da se radi o priznanju tužbenog zahteva iz odgovora na tužbu, bilo da se radi o izjavi da se ne spore činjenični navodi iz tužbe a obe izjave su date u svrhu otklanjanja troškova koji po tuženog prvog reda u ovom postupku mogu nastati. Iz navedenih razloga predlaže da se predlog za pokretanje postupka za rešavanje spornog pravnog pitanja odbaci kao neuredan i nerazumljiv, a eventualno odbije kao neosnovan.

Prvostepeni sud je dostavio Mišljenje da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 180. Zakona o parničnom postupku za pokretanje postupka rešavanja spornog pravnog jer pitanje priznanja tužbenog zahteva i činjeničnih navoda iz tužbe od strane tuženog prvog reda uopšte ne predstavlja pravno pitanje, već procesnu radnju stranke u postupku čije dejstvo i domet ceni postupajući sud. U konkretnom slučaju, imajući u vidu da tuženi drugog reda spori tužbu i tužbeni zahtev, spor je svakako neophodno rešiti u meritumu i za donošenje odluke je potrebno utvrditi sve sporne činjenice među parničnim stranaka, pa priznanje tužbenog zahteva učinjeno samo od strane tuženog prvog reda, ne dovodi do drugačijeg postupanja suda u pogledu sprovođenja dokaznog postupka i donošenja na zakonu zasnovane odluke.

Na sednici Građanskog odeljenja održanoj 01.11.2022. godine, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 182. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odbacio zahtev za rešavanje spornog pravnog pitanja, nalazeći da ne postoji veći broj predmeta pred prvostepenim sudom, niti postoji sporno pravno pitanje o kojem bi trebalo da Vrhovni kasacioni sud zauzme stav.

Predsednik Građanskog odeljenja sudija

dr Dragiša B. Slijepčević